ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

 

ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
 

 
ДИСЕРТАЦИЈА „ПСИХОЛОШКЕ ЧИЊЕНИЦЕ У КОРИСТ СЛОБОДЕ ВОЉЕ И МОРАЛНЕ ОДГОВОРНОСТИ“[1]
 
ОДРЕДБЕ, ИЗВУЧЕНЕ ИЗ ДИСЕРТАЦИЈЕ „ПСИХОЛОШКЕ ЧИЊЕНИЦЕ У КОРИСТ СЛОБОДЕ ВОЉЕ И МОРАЛНЕ ОДГОВОРНОСТИ“
 
1. То што је идеја о нашој слободи својствена општељудској свести сведочи о реалности слободе.
2. Слобода је у нашој свести на најтеснији начин повезана с представом о свом субјекту.
3. Због зависности свих наших спознајних процеса од ове представе сумња у објективно значење сведочења самосвести мора довести до апсолутне скепсе.
4. Критика Канта, која је подвргла сумњи реалност чињеница самоспознаје, не може бити усмерена против њих, пошто се не разматрају у области теоретског, већ практичног разума.
5. У основи душевних појава налазе се жеље воље.
6. Није тачно оно учење које жели да одлуке воље изводи из спознајне делатности.
7. Чињеницама општељудске свести не одговара ни друго учење које сматра да душевни живот представља несвесни развој урођеног карактера.
8. Слобода се састоји у избору између основних природних жеља воље.
9. Морални живот са својим главним категоријама претпоставља слободу људске воље и необјашњив је с детерминистичке тачке гледишта.
10. Слобода воље у човеку не искључује значај претходног живота човека за његову каснију делатност.
11. Појам слободе је толико дубоко укорењен у људску свест да га човек чак и нехотице преноси на несвесну природу.
12. Спознаја је процес објективирања података наше личне самосвести, и убеђење у њену поузданост доследно води ка теизму.
13. Спознаја је повезана с практичним постулатима, и у њеној основи, као и у основи теизма налази се вера.
14. Сматрати да су у основи светског живота слободне личности не значи рушити монизам, јер се он обнавља кроз слободно морално сједињење индивидуа.

Коментарисање није више омогућено.