ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
О ПАСТИРУ И ПАСТИРСТВУ
ПРИПРЕМА ЗА ПАСТИРСКО ПРИЗВАЊЕ[1]
Значај руског карактера за пастирско звање
Духовна природа Руса, осим опште људских, има још неке појединачне особине, које веома погодују припреми за пастирско служење. Који је главни тип руског образованог младића, како нам указују искуство и описи из књижевности? То је млад човек танкоћутне савести, који трага за моралним обнављањем, којег оптерећују средина и сопствена поквареност, који покушава да се избави од ње.[1] Истина, на крају крајева се испоставља да су то углавном злосрећници, али узрок за то је управо њихова неукорењеност. То су млади људи, који су се руководили племенитим тежњама, али их је одвукла непрактична фантазија, и они за њено остварење нису имали довољно моралне снаге. Зато су и завршавали тако жалосно. Али, ако се ове тежње ка бољем животу потчине правилном руководству, из њих се могу развити узвишене хришћанске особине, које су посебно важне за пастира Цркве. Главна црта пастирског духа јесте самилост према греховној немоћи људи, туга због грешних људи и ватрена жеља да се и они и он сам приближе Богу. Слична особина пастирског духа у човеку се може изградити из збира горе наведених црта руског карактера и из његовог незадовољства собом и светске туге, ако се доведу у тесну везу с Црквом.
Задатак пастирског богословља као науке јесте предавање теорије овог пастирског аскетизма, односно средства за усмеравање унутрашњег живота ка стварању у себи пастирских осећања према људима. Пастир у оваквом делању треба да се подвизава целог свог живота, као и монах у развијању монашких особина.
НАПОМЕНЕ: