ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

 

ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
 

 
О ПАСТИРУ И ПАСТИРСТВУ
 
ОСНОВНА НАЧЕЛА ПРАВОСЛАВНОГ ПАСТИРСТВА
 
Црквено пастирство је изузетно служење, које није доступно свим синовима Цркве
 
Али, ево протестанти постављају питање: зар ово служење није доступно свим њеним члановима? Апостол Павле свакоме саветује да упућује своје ближње. Протестанти су, мислећи да се темеље на овој изреци и на познатим речима апостола Петра, створили учење о свештенству; али, наравно, овакво ширење задатка пастира на све хришћане било је могуће само уз протестантско снижавање самог подвига хришћанина кроз лажну догму о вери која једина спасава, по којој човек треба да сматра да је његов задатак само удубљивање ума у созерцање Откровења, без ступања у борбу са страстима које оно захтева, без стремљења ка савршенству које сам човек остварује сопственом радиношћу. Наравно, у случају оваквих погледа нема потребе ни за Црквом, ни за благодатним пастирским овлашћењима, исто као и у случају данас уобичајеног погледа у светском друштву кад је циљ моралног васпитања просечан човек и кад се морално савршенство замењује моралном пристојношћу. Није тако по хришћанском гледишту, које захтева да човек тежи ка потпуном савршенству, ка духовној чистоти и општењу с Богом. По таквом гледишту између најгорих и најбољих пагана и природних људи уопште постоји само та разлика да је један више, а други мање зао, као што је говорио блажени Августин. Зато на путу ка благодатном савршенству, сматра да је преовлађујуће расположење у човеку, туга због сопствених порока и грехова, тако да је и пут духовног подвижништва подвиг покајања. Да ли је могуће да се човек, који је свестан сопствених грехова, усуди да се прихвати моралног препорађања других заборављајући на речи Господа о томе да се не беру смокве с чичка? Хришћанин може да се посвети духовном служењу ближњима тек онда кад је сигуран да на ово служење не иде у своје име, већ по овлашћењу Цркве. Ако Павле каже да је он ништа, и да је све у чему се потрудио учинила благодат Божија, тим пре обичан човек не може да се прихвати овог дела у своје име, не надајући се у помоћ благодати и не сматрајући себе ништавилом. За успех у пастирству потребно је да се на ово служење гледа као на служење којем су додељена посебна пуномоћја. Негатори благодатних пуномоћја пастирства морали су се учврстити у мисли о немогућности духовног усавршавања уопште, а оваква тврдња произвела је и даље заблуде. Управо на тлу беспастирског протестантизма развила се философија Шопенхауера, која је дошла до учења о непромењивости људског карактера. По Шопенхауеру, наводне промене у човековом моралном животу не тичу се његовог унутрашњег бића; све промене чине само прелазне ступњеве у развоју личности у једном заувек одређеном правцу индивидуалне природе, а сама личност, која постоји у цртама свог моралног карактера заувек ће остати непромењива. Овде не може бити речи о неком коренитом унутрашњем препороду човека, а још мање о сврсисходности пастирског подвига. По хришћанској философији овакав препород је могућ и мора да постоји: ако је ко у Христу, нова је твар (2 Кор. 5, 17); служење апостола се састоји у томе да људи одбаце ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим, и да се обуку у новога човјека, сазданога по Богу у праведности и светости истине (Еф. 4, 22, 24), да се људима одузме камено срце и да се срце од меса и нов дух ставе у њихове утробе (в. Јез. 11, 19; 36, 26). Што се тиче овакве промене Свето Писмо каже да је она неостварива за било кога другог осим за носиоца новозаветне благодати; основна мисао Проповедника је да се онај ко је крив не може начинити правим, и да се ове кривине, моралне кривине, исправљају, по речима пророка (в.Ис. 40, 3; Мк. 1, 3), само деловањем новозаветног проповедника, који је призван посебним овлашћењем. Само онај хришћанин, који је свестан себе као проводника ове свеисцељујуће благодатне силе Божије као јединог, суштинског средства за лечење, може да одлучи да се дотакне унутрашњег света свог ближњег.
А како ће проповиједати ако не буду послани?(Рим. 10, 15).

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *