ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
О ИСПОВЕСТИ
ОСТАЛЕ СТРАСТИ И ПОЈЕДИНИ ГРЕХОВИ.
ГРЕХОВИ ПРОТИВ БОГА
Тако ће духовник говорити савременом младићу, али је овим речима и приликом исповести старијег човека добро означити прелаз од постављања питања о греховима против самог Бога, на које он раније није ни хтео да обрати пажњу, и наставити своје речи отприлике овако: „Питаш се како си могао тако олако да се односиш према својим речима и поступцима и ниси примећивао да су за осуду, ни тога какву си жалост или какву си душевну штету наносио ближњима. А знаш ли зашто? Зато што си скоро заборавио на Бога, а с Њим и на своју душу и ниси пазио на њу; а на њу нико не пази и неће моћи да пази ако је не отвара пред Богом, ако Му се не моли и не осећа свештени страх пред Њим. Из овога ћеш схватити колико ниси био у праву изјавивши на почетку исповести да премда не волиш да се молиш Богу, живиш поштено и никога не вређаш. Схватићеш колико је далеко од истине и предрасуда раширена у друштву да се молитва и сва побожност наводно не тичу човековог живота међу људима, већ само скривених страна његове сопствене душе и зато она није толико ни потребна човечанству, или му чак уопште није потребна. Сад разумеш да кад би се молио свакодневно црквеним молитвама, набрајајући своје грехове, кад би одлазио у цркву и слушао како хришћани с метанијама моле да им се дарује дух целомудрености, смиреномудрености, трпљења, љубави и неосуђивања, не би пребивао у својој духовној безбрижности и не би оптерећивао савест толиким греховима и греховним обичајима, који сад сакрушавају твоју душу. Али, да ли си осим таквог занемаривања душе допуштао и свесно ругање Богу и вери уопште? Да ниси грешио хулом и роптањем на Бога? Знај да су ђавоимани и велики број душевних болесника својој болести подвргнути управо због овог греха. А да ниси грешио светогрђем? Зар ниси с подсмехом говорио о разним веровањима Цркве и њеним свештеним обичајима, у којима вероватно ништа не разумеш? Али дозвољавао си то себи знајући да у том друштву нико неће умети да разобличи твоје незнање у овим предметима и да се нико неће заступити за своју веру, као што се вероватно ни ти ниси заступао кад би чуо очигледно лажне и дрске прекоре против ње: зар није истина? Али, можда си у најбољим тренуцима обећавао Богу да ћеш се поправити, а можда си Му давао и побожне завете да ћеш предузети неки подвиг или учинити неко добро дело? Да ли си испунио своје завете? Ако ниси немој се чудити што те обузима осећање тешке чамотиње или наводно безразложног гнева, туге или страха: све то Господ шаље грешној души да поразмисли да није због нечега заслужила гнев Божји и како би сетивши се неиспуњеног завета, принела покајање и изгладила свој грех. Исте овакве последице бивају ако хришћанин намерно да лажну заклетву: да ниси крив за то? Пази, за то је Васељенским Саборима одређено дуготрајно лишавање Причешћа. Ако сам ниси грешан за то, да не грешиш стално и без страха Божијег тиме што се кунеш Богом, у чему огледа потпуно одсуство страха Божијег у човеку и занемаривање бића Божијег? Даље, можда не знаш да су сви хришћани дужни да макар недељом буду на литургији, а ко без оправдања, на пример, болести и т.сл. одсуствује из Цркве три недеље за редом, он се још по правилима светих апостола одлучивао од црквеног општења и касније би се, после покајања, примао као онај ко је од отпао од Цркве. Ако си грешан у томе, немој умиривати себе мишљу о томе да већина твојих познаника поступа исто: у паклу има много места, и наравно, суд Божји се неће одређивати на ову или ону страну по броју грешника или праведника… Да ли се молиш свакодневно, макар код куће? Да не говоримо да је то наша обавеза, знај да онај ко се не моли, ко не учествује у црквеној служби, никада не може не само да се учврсти у врлини и да савлада своје страсти, већ није у стању ни да се уздржава од тога да пада све ниже и ниже у пучину страсти, или разврата, или пијанства, или демонске гордости, или окрутности, или љубави према стицању, или чамотињи. Не веруј онима који кажу: „Поштујем Бога у свом срцу, није Му потребно да падам ничице пред Њим у храму.“ Они лажу. Да ли би ти отац и мајка поверовали кад би говорио да их волиш, а никад с њима не би разговарао, не би их посећивао, посвећујући многе сате разговорима с друговима и женама, позоришту и шетњама? Знај да ако искрено и чврсто желиш да будеш човек, а не играчка греховних страсти, треба да испуњаваш дуг хришћанина, црквеног сина, јер поставши такав, само уз сталну борбу против себе самог и уз помоћ благодати Божије, која се даје онима који се моле, човек може да исправља свој живот, а ако се не моли и ако не прибегава Цркви, уз њега ће остати само лепе речи и греховне страсти и пороци. Признај да је твоја вера у Христова чуда и у свеце млака; никад не можеш да замислиш како Бог чује наше молитве. Али, док ниси склон да имаш поверења у сведочанство Христа и апостола, зар не верујеш у разне бајке авантуриста? Разним спиритистима, хлистовцима? Да ниси усвојио безумну веру у пресељење душа, коју у Европи људи примају од древних пагана-будиста у виду теозофије? Вероватно су ти од детињства говорили о неукости народа, о сељацима који су огрезли у сујеверје, али зар нису вишеструко бесмисленија и недоказанија исто тако многобројна сујеверја образованог душтва? Зар се исто толико сујеверно, без икакве провере, већ просто по захтеву моде не прихватају у њему нове и нове измишљотине и фантастичне теорије занатлија штампе, почевши од дипломираних, па све до неуких, на пример, тумача Апокалипсе? Да се ниси и ти подвргавао њиховом сујеверном утицају?
Дакле, упери свој поглед ка небу, не престајући да размишљаш о свом Искупитељу, не живи далеко од Њега, не препуштај своје срце сујеверјима и бапским причама, како каже апостол, не мењај Христа за Буду с његовим учењем о реинкарнацији, које толико ласка нашој лењости и страстима.“
Напомена. Следбеници учења о пресељењу душа у све савршенија и савршенија тела доспевају у ћорсокак кад се подсете на јављање Мојсија и Илије после смрти Јована Крситеља на планини Тавор: они морају да се одрекну свог омиљеног тумачења да је Јован Крститељ наводно Илија, који се поново родио или да допусте да се душа поново може уселити у исто тело. Међутим, они не сматрају ни једно ни друго.