ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

 

ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
 

 
О ПАТРИЈАРХУ НИКОНУ
 
ЖИВОТ ПАТРИЈАРХА НИКОНА
 
Никон, у свету Никита, син сељака из Новгородске области, родио се 1605.г. Недавна 300-годишњица овог датума код нас није била примећена. Необично способан дечак лако је научио да чита и да пише, и читање књига религиозног садржаја подстакло је дванаестогодишњег Никиту да оде у манастир, где су се браћа дивила снази његове воље за поштовање свих правила манастирског живота. Међутим, на молбу рођака Никита је изашао из манастира, оженио се и с 20 година је постао сеоски свештеник, али је убрзо прешао у Москву, пошто су га одатле због врлина позвали московски трговци. Након што је 10 година провео као свештеник и изгубио децу која су му се родила, наговорио је жену да оде у Московски Алексејевски женски манастир, и сам је примио постриг с именом Никон у Анзерском скиту на Белом мору; одавде је прешао у Кожеозјорску обитељ и убрзо је постао њен игуман. Због послова своје обитељи Никон је отишао у Москву и овде се по обичају, представио цару. Оставио је снажан утисак на цара Алексеја Михајловича, и по царевој жељи, био је постављен за архимандрита Московског Новоспаског манастира.
Једном недељно Никон је по жељи цара почео да долази у дворац ради духовне беседе с царем и притом је био заступник сиромаха и увређених. Из дана у дан цар се све више везивао за Никона и имао је потпуно поверење у њега. 1648. године цар је заповедио да се Никон постави за Новгородског митрополита, који је заузимао прво место међу духовним лицима после патријарха. За време смиравања новгородске буне Никон је био подвргнут тешким батинама и чврстина и самопожртвовање које је тада испољио, изазвали су још већу благонаклоност према њему цара, који га је у својим писмима називао „крепким пастирем и својим љубимцем“. Док је био Новгородски митрополит Никон је обратио пажњу на различите грешке у црквеној служби: тако су, на пример, у црквама ради скраћивања црквених служби богослужење обављали одједном на неколико гласова (један је читао, други је појао, трећи је изговарао јектеније итд.), црквено појање било је врло нескладно; Никон је забранио вишегласје и увео је милозвучно појање у новгородским црквама, и цар је пожелео да оно буде уведено у свим црквама московске државе. То су биле прве црквене новине Никона, које су изазвале незадовољство код заштитника старине. Још је у Новгороду Никон покушао да ослободи Цркву од потчињавања световној власти и добио је од цара неприкосновену повељу, по којој су се сва духовна лица новгородске епархије, како у духовним, тако и у грађанским пословима потчињавала само његовом суду и била су независна од манастирског уреда, светске, неканонске установе, која је управљала многим црквеним пословима. Против манастирског уреда, на којем су заседали бољари и црквењаци патријарх Никон је увек и посебно ватрено протествовао. 1652. године, после смрти патријарха Јосифа, цар је понудио патријарашки престо Никону, али је Никон дуго одбијао и пристао је да га прихвати тек онда кад су се цар, бољари и цео народ, који је био присутан у Успенском храму, заклели да ће га поштовати као архипастира и оца, да ће га у свему слушати и дозволити му да уреди Цркву. Никон као да је предосећао своју будућу несрећу, упорно је одбијао да постане патријарх. Већ је тада знао да многа лица, посебно бољари, нису желели да га виде на патријарашком престолу и већ су тада на њега гледали као на некога ко презире руску старину због његовог зближавања с Источном Црквом, али је цар заклињао Никона да не оставља Цркву сироту и без пастира, јер је због изненадне смрти чувара трона, митрополита Ростовског патријарашка катедра остала упражњена; због тога је у Успенском храму пред моштима светитеља Филипа са свим синклитом и сабором цар убеђивао Никона да прими жезал патријарха; и кад је на такву молбу Никон одлучио да испуни цареву вољу, обратио се бољарима и народу, упитао је да ли ће га поштовати као архипастира и оца и хоће ли му дозволити да уреди Цркву. И кад је чуо заклетву, изразио је пристанак да прими високи чин, на свеопшту радост цара, сабора и народа.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *