ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

 

ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
 

 
СЛОБОДА ВЕРОИСПОВЕСТИ И ПОЛЕМИКА СА ИНОСЛАВНИМА
 
РАЗГОВОР ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВЦА И ПАШКОВЦА О СВЕТОМ ПИСМУ И ЦРКВЕНИМ ПРЕДАЊИМА[1]
 
Пашковац. Дошао сам код тебе, земљаче, да те замолим за препоруку за фабрику у којој радиш. Јер ти знаш да сам вредан и поштен човек и зато нећеш одбити да ми помогнеш хришћански. Ја сам овде нов човек и све сам паре потрошио; ако ме не препоручиш, могу само да просим.
Православац. Знам да си човек који би одговарао нашој фабрици, али једно не могу да схватим – како ме ти, пашковац, подсећаш на хришћанство кад ви никад не пристајете да нас православце назовете хришћанима, а као друго, молиш ме да те ради хришћанске вере препоручим за посао: а по вашем у хришћанску веру спада само оно што се дословце може прочитати у Светој Библији, а тамо се ништа не каже о томе да се онај, коме је то потребно, препоручи за посао. Ако се размишља на ваш начин, ја уопште немам обавезу де ти помогнем у овоме.
Пашковац. Како немаш обавезу? Зар Господ не заповеда да се нахрани онај ко је гладан, да се напоји онај ко је жедан? А ја сам гладан већ други мисец.
Православац. Једно је да те нахраним, а друго је да те препоручим: изволи, даћу ти да ручаш; дао бих ти и новца, али имам само 8 копејки.
Пашковац. Зар ти није лакше да ми помогнеш тако што ћеш ме препоручити за посао? – Јер, газда ће ти поверовати, има и слободних места, али каже: не примам без препоруке.
Православац. Мислим да је то много лакше; знам и да ће ми газда поверовати и да ће те узети: само ми ипак објасни какве везе то може да има с хришћанском вером ако се у Светој Библији ништа не говори о препоруци? Сећаш се да сам ти, кад си ме молио да ти покажем из Библије због чега се надамо заступништву за нас светих угодника или молимо Господа да упокоји душе почивших, прочитао из апостола Јована и из Јакова да смо дужни да се молимо једни за друге, као што је речено: Молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника (Јак. 5, 16); доказао сам ти тада и из Светог Јеванђеља да под овима не треба подразумевати само живе, већ и мртве, јер је Сам Господ рекао: Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи (Лк. 20, 38); указивао сам ти и на речи светог Павла, да љубав никад не престаје (1 Кор. 13, 8), али си ти захтевао да ти у Светом Писму буде директно показана изрека Божија: треба се молити свецима, треба се молити за умрле. Сад и ја тражим да ми покажеш где је у Библији речено: на посао треба препоручити човека којем је он потребан и који је поуздан?
Пашковац. Наравно, нема буквално таквих речи, али нас Свето Писмо учи да имамо такво осећање – човекољубље, које би те сигурно подстакло да ми помогнеш на наведени начин, а ако ми не помогнеш, бићеш крив против заповести човекољубља. Реч Божија не говори о самој радњи препоруке, већ наводи на осећања која ће извршити ову радњу.
Православац. Говориш потпуно тачно, само што по овим речима више ниси пашковац, него православац, зато што све радње које прописује Црква, потичу из оних осећања која су заповеђена у Светој Библији: молитва за покојне – из осећања љубави према ближњем и вере у то да су за Бога сви живи; крсно знамење – из осећања сталног сећања на спасоносну силу Крста Господњег и на Његову животворну смрт за нас, коју свети Павле заповеда да објављујемо докле Он не дође (1 Кор. 11, 26), слично као што на другом месту каже: Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа (Гал. 6, 14). Онај ко гаји осећање похвале Христовим Крстом и објављивања Његове смрти, користи и радњу која томе одговара – крсно знамење.
Пашковац. Није истина! Зар православци размишљају о Крсту Господњем крстећи се? Они мисле да у таквом положају прстију постоји нарочита сила, чак и ако се уопште не размишља о Христу Спаситељу. Исто тако и постове поштују због сујеверја, јер сматрају да су млеко и месо погани у појединим данима, упркос апостолу, који је јасно рекао да нас храна не изводи пред Бога. А зар ваши свештеници размишљају о Богу кад каде кадионицом? Лично сам видео како се у то време осврћу на све стране, па чак и разговарају.
Православац. Дозволи, сачекај: говори по реду, а не о свему одједном. Зар си у нашем закону видео да се може разговарати приликом обављања свештених радњи или да се могу чинити молитвени знаци без узношења наше душе Богу?
Пашковац. У закону нисам видео, али сви ви тако радите.
Православац. Сви или не сви – на ради се о томе: ево и ти се сад љутиш, грдиш, осуђујеш, а ја не кажем да ваша вера заповеда да се тако греши против ближњег. Зашто оптужујеш нашу веру за оно што се тиче наших грешака против наше вере? Сећаш се да је Господ рекао народу разобличавајући књижевнике и фарисеје: Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по дјелима њиховим не поступајте (Мт. 23, 3). А ви сте због људских грехова одступили од вере и од црквене власти, заборављајући на Христове речи: Ко вас слуша Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче (Лк. 10, 16). На пример, наведи ми обред православаца, који не би изражавао јеванђелска осећања, него би имао значење сам по себи, и тада нас осуђуј.
Пашковац. Ево, која осећања изражавају постови?
Православац. Желиш да знаш? Зар се не сећаш стихире која се пева у Великом посту?
Пашковац. Не сећам се ваших стихира, и уопште, док сам био православац, нисам се Богу ни молио, коцкао сам се и пијанчио, а тек сам сад спознао хришћански живот.
Православац. Реци ми, молим те, има ли међу пашковцима таквих који су пре него што су се сложили с вама читали реч Божију, који су схватали нашу православну службу?
Пашковац. Не познајем такве: сви су углавном упознавали побожност код нас.
Православац. Управо у томе и јесте ваша несрећа што сте одступили од Цркве и осудили сте је, а да нисте чак ни спознали за шта је крива: јер, сваки разбојник се осуђује тек након што бива испитан, а ви сте одступили од своје мајке, а да нисте пожелели чак ни да је упознате. Изволи, објаснићу ти каква осећања изражава пост православаца. Ево како се поје ова стихира: „Постјашчесја, братије, тјелесње, постимсја и духовње: разрјешим всјакиј сојуз неправди; расторгнем стропотнаја нуждних измјенениј; всјакоје списаније неправедноје раздерем; дадим алчушчим хљеб, и нишчија безкровнија введем в доми, да приимем от Христа Бога велију милост“ (стихира на вечерњи у среду прве недеље Великог поста). А ево друге: „Постимсја постом пријатним, благоугодним Господеви: истиниј пост јест злих отчужденије, воздержаније јазика, јарости отложеније, похотеј отлученије, оглаголаније, лжи и кљатвопреступленија – сих оскуденије пост истиниј јест и благопријатниј“ (стихира понедељка прве недеље Великог поста). Да ли желиш да чујеш и почетак треће?
„Пост не ошајаније брашен точију совершим, но всјакија вешчественија страсти отчужденије да на нас мучитељствујушчују плот поработивше, достојни будем причастија Агнеца за мир закланаго волеју, Сина Божија“ (стихира у уторак прве недеље Великог поста).
Пашковац. Да, треба да се покајем што нисам знао такво материјално учење о постовима, али зар ви размишљате о овим врлинама, а не подразумевате да се пост састоји само у уљу? Заиста, за вас се може рећи оно што је Господ рекао за фарисеје само што ћеш ме опет оптужити да осуђујем.
Православац. Ево ти Јеванђеље, прочитај оно што желиш: тамо нема ничег увредљивог за Православље.
Пашковац. А шта је овде написано? Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у закону: правду и милост и вјеру (Мт. 23, 23). Тако сте и ви, православци, одавно заборавили јеванђелска осећања о којима ти говориш, и испуњавате само спољашња правила.
Православац. Па читај даље.
Пашковац. Ово је требало чинити и оно не остављати (Мт. 23, 23).
Православац. Шта ћеш рећи на то?
Пашковац. А ко вам је рекао за ове обреде, јер у Библији их нема?
Православац. Питаш за оно на шта си сам већ дао одговор. У Библији се не говори ни о томе да онај коме је то потребно буде препоручен за поштен посао, већ је дат закон човекољубља: нема у Библији распореда посних и мрсних дана, али се много пута говори о користи поста (в. Мт. 6, 17-18; Мк. 9, 29 и др.); вернима је остављено да примењују ову заповест у детаљима. Зашто осуђивати сам побожан обичај ако се код нас испуњава недостојно? Није крив обичај, него извршиоци.
Пашковац. Управо о томе се и ради што код вас није дато на вољу, него се наређује да сви посте заједно, да се крсте исто, да у цркви стоје на исти начин, као војници – да све буде униформисано: да ли је то: закон духа живота у Христу Исусу (Рим. 8, 2), као што каже апостол Павле? Да ли је то закон слободе (Јак. 1, 25) којем је учио свети Јаков?
Православац. А зар пашковци немају заједничке молитве, песме и свештенодејства, него се свако моли како зна?
Пашковац. Не, ми заједно певамо омиљене песме; кад се молимо, исто клекнемо на колена наслањајући главу на столицу или затварајући очи руком; али све се ово код нас чини по међусобној љубави, а не по наредби.
Православац. А где си прочитао да се код нас заповеда да се молитва не обавља по љубави, него по наредби? Затим, показаћу ти да јединство обичаја код нас није из ропства, него из љубави. Али си ме врло зачудио својим признањем: дакле, и ви имате своје молитве и обреде. Па, ако неко не клекне на колена заједно с другима посвађавши се с њима, шта ће му учинити?
Пашковац. Замолиће га да се не издваја од заједничке љубави, да се помири с онима који су га увредили, и да учествују у молитви, по угледу на све.
Православац. Зар не поступа противно духу љубави и цело пашковско друштво, које се одвојило од јединствене молитве Цркве и основало своје сопствене обреде због случајних незадовољстава неким немарним пастирима?
Пашковац. Не, нама се не свиђа сама ваша вера.
Православац. Читав сат те молим да наведеш шта је у њој супротно Писму, па ипак не можеш.
Пашковац. Измислили сте превише предања.
Православац. Молио сам те такође да кажеш које би било у супротности с Писмом по духу.
Пашковац. Речено је, ако ко дометне овоме, Бог ће на њега неметнти муке (Откр. 22, 18).
Православац. Ево и тебе ће Бог казнити зато што изврћеш речи ове књиге, односно свете Апокалипсе. Ево ти Нови Завет, читај како је написано.
Пашковац. Ја свједочим свакоме који слуша ријечи пророштва књиге ове: ако ко дометне овоме, Бог ће на њега наметнути муке написане у књизи овој (Откр. 22, 18).
Православац. А о чему се овде говори?
Пашковац. Па овде се говори против оних који изврћу пророчанства Јована Богослова. Али због нечега их наши учитељи наводе против увођења било каквих одлука које нису дословно наведене у Писму.
Православац. Ваши учитељи много лажу против Светог Писма. Они на пример, отворено говоре да је Господ забранио било какву молитву осим „Оче наш“, међутим, Он директно помиње молитве за истеривање демона (в. Мк. 9, 29), молитве које трају дан и ноћ (в. Лк. 18, 7), молитву која измољава дарове Светог Духа (в.Лк. 11, 13), напокон, учи ученике да се моле још таквом молитвом коју нису знали и којом се нису молили – молитвом у име Сина Божијег (в. Јн. 16, 23-24), после чега је и Сам узнео Свом Оцу нову молитву за ученике и за Цркву (в. Јн. 17). Даље, зар су свети апостоли кршили Божанску заповест кад су сачинили молитву за избор дванаестог апостола (в. Дап. 1, 24-25) – молитву благодарења за претрпљене окове од које се затресло мјесто, гдје су били окупљени (Дап. 4, 24-32)? Зар је Богу била неугодна молитва Стефана за сопствене убице (в.Дап. 7, 59-60), молитва Петра на крову (в.Дап. 10), Ананије у Дамаску (в. Дап. 9) или Павла у Ефесу (в. Дап. 20)? А ваши учитељи кажу да може постојати само једна молитва – молитва Господња?
Пашковац. Да, кажу.
Православац. И због тога осуђују наше православне молитве, а не сматрају да је за поругу да пишу нове? Зар ниси ти говорио да се код вас поју духовне песме на руском језику?
Пашковац. Да, и то је истина.
Православац. Дакле, нисмо ми самовољни, него ваши учитељи. Они нас оптужују за одступање од Библије и за то да откривамо библијска осећања у складу с од најстаријих времена установљеним обичајима, а сами измишљају сопствене обичаје, противне духу Библије, јер разрушавају јединство Христовог Тела или Цркве. Већ си се сложио да Библија одређује искључиво она осећања којима треба да се руководи хришћанин, а само њихово испољавање је препуштено друштву верника. Сад ћу ти показати да то не сведочи само наш разум, већ и сама реч Божија. Зар се не види из самих апостолских посланица, да се не састоји све учење побожности у њима, него су апостоли много тога преносили усмено? Да ли знаш ове речи?
Пашковац. А зар их има?
Православац. Да, ваши учитељи их вероватно никад не помињу, али су оне прилично разумљиве. О овоме јасно сведочи блажени Павле, који је написао Коринћанима: Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох (1 Кор. 11, 2), такође пише у Другој посланици Солуњанима: Браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом ријечју, било посланицом (2 Сол. 2, 15). Видиш ли да није све из Писма, већ много по словесном предању? Или ћеш можда рећи да ово није важно, да је скоро непотребно? Онда саслушај осуду таквих мисли: Заповиједамо вам пак, браћо, у име Господа нашега Исуса Христа, да се клоните од свакога брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас (2 Сол. 3, 6).
Пашковац. Али овде се ради о апостолским предањима, а код вас се много тога појавило после апостола.
Православац. Ми на основу јеванђелских речи тврдимо да је Црква увек непогрешива, као и свети апостоли. А ти сматраш непогрешивима само апостоле?
Пашковац. Да, мислим да су после Педесетнице апостоли добили непогрешив ум и да су затим учили и поступали правилно, а њихови наследници су почели да греше и да измишљају несувисле ствари.
Православац. Сад ћеш се одмах одрећи својих мисли, јер ћу ти показати да нису сами апостоли лично могли да установе предања, већ су преносили само оно што је Дух Божји установио у непогрешивој Цркви. Зар не каже Господ апостолима: „Ако те не слуша брат, реци Цркви“ (в. Мт. 18, 17). Видиш ли да Он не одваја апостоле од Цркве?
Пашковац. Црква је била непогрешива само за време апостола.
Православац. Дакле, ипак признајеш да је Црква била непогрешива. Али, зашто одбацујеш чак и она предања о којима сведочи историја и за која каже да су се појавила у време апостола, као што је на пример, седам светих тајни, три степена Свештенства, крсно знамење и много другог, о чему сведочи велики учитељ вере светитељ Василије Кесаријски, који је живео само 300 година након вазнесења Господњег. „Од догми и проповеди који су сачувани у Цркви неке имамо из писаних поука, а неке смо примили од апостолског предања, по наслеђу. На пример, пре свега помињемо прво и најуопштеније: ко је учио у писмима да се онај ко се узда у име Господа нашег Исуса Христа осењује крсним знамењем? Које нас је Писмо научило да се окрећемо према истоку у молитви? Зар ово није из оног необнародованог и неизреченог учења које су наши оци сачували у ћутању недоступном за радозналост и испитивање? Јер како би било долично да се у писмима оглашава учење о ономе што се некрштенима не дозвољава ни да гледају?“ (О Светом Духу, гл. 27, правило 97). Видиш ли да овај најученији и богопросвећени човек не само да сведочи о томе да су ова свештенодејства преузета од апостола, већ и објашњава због чега се нису смела записати у оно време кад су хришћани живели међу паганима и кад су могли да претрпе поругу светих обичаја од стране непријатеља? Дакле, зашто ви одбацујете све ово предање?
Пашковац. Не знам, вероватно нам је то било непознато.
Православац. Да, без испитивања сте осудили свог судију – свету Цркву, као Јевреји – Христа. Али ти кажеш да је Црква била непогрешива само за време апостола, а после њих имамо једно руководство – Нови Завет. Зашто онда верујеш у апостолске посланице?
Пашковац. Господ је рекао за апостоле да онај који њих слуша Њега слуша, и зато све њихове посланице сматрам истом таквом речју Божијом, као и речи Самог Спаситеља.
Православац. Друже мој, зар сматраш да је с Новим Заветом равноправна Посланица апостола Варнаве који је био сапутник светог Павла по сведочанству књиге Дјела апостолских, или дела апостола Климента која свети Павле помиње у Посланици Филипљанима?
Пашковац. Зар такве постоје?
Православац. И постоје, и сви их признају за веродостојне, али се у Нови Завет не укључују. Ми их не укључујемо због тога што их није укључила Црква, за коју је Господ рекао да онај ко је не послуша треба да ти буде као незнабожац и цариник (в. Мт. 18, 17). Али зашто ви разликујете посланице од посланица? Ко ти је рекао, на пример, да је посланица Јакова реч Божија, а да је посланица апостола Варнаве људска? Зар ћеш то разликовати по сопственом укусу? Како ће онда опстати ваша заједница? Један пашковац ће рећи: „Не желим да поштујем Павла, него само Јована,“ други ће рећи: „Признајем три Јеванђеља, а четврто одбацујем.“
Пашковац. А зашто тако да каже кад су сви хришћани, од самог почетка, признавали Нови Завет?
Православац. Није истина, многе секте су измишљале нова јеванђеља, а нама позната одбацивале; такви су гностици, манихејци и други јеретици.
Пашковац. Али тако су, како ти кажеш, поступали јеретици, а не истински хришћани.
Православац. Дакле, по твом, највише руководство над нама треба да има пример истинских хришћана?
Пашковац. Наравно, боље је руководити се љубављу и примером, него сопственим хтењем срца.
Православац. Ево, већ по други пут збацујеш пашковско учење, и размишљаш православно: узети за руководство једнодушно убеђење свих оних који истинито верују, и значи веровати у Цркву и повиновати јој се по убеђењу да Господ Сам живи у њој по Свом истинитом обећању (в. Мт. 28, 20), тако да онај ко није послушао Цркву постаје за Њега као незнабожац и цариник (в. Мт. 18, 17).
Пашковац. Али, наши учитељи кажу да на овој изреци људи заснивају сваку лаж: измишљају непотребне сујеверне одлуке и кажу да је то одлучила непогрешива Црква. Значи, кажу они, Црква се лишила светости после апостола. Зато је боље држати се онога што је наведено у Библији.
Православац. А где је речено да се слуша Црква и да се држи Предање?
Пашковац. У Библији.
Православац. А ко је сакупио Библију и учи да се у њу верује?
Пашковац. Па ти си доказао да је Црква.
Православац. Да, Црква и то после апостола: одбацујући светост Цркве ти, дакле, одбацујеш и непогрешивост Библије. Зашто не уђеш у Цркву?
Пашковац. Па, чинило ми се да је Црква после апостола измислила много онога што противречи Библији.
Православац. А шта јој противречи?
Пашковац. Барем оно чега у Библији нема.
Православац. Али, рекао сам ти да јој је власт и дата да би руководила верницима кроз Предање (в. 2 Сол. 2, 15; 3, 6) и да она не може да погреши у томе, јер је по предсказању Господњем Црква очишћена у крстионици посредством речи, она нема мрље или порока или било чега сличног, већ је света и непорочна (в. Еф. 5, 26-27).
Пашковац. Ипак, обичаји се у Цркви уводе случајно.
Православац. Није истина. Сам Бог, Који назива Цркву стубом и утврђењем истине (в. 1 Тим. 3, 15) не дозвољава да се у њој укорене лажна мишљења или обичаји, јер од Цркве не може да потиче ништа лажно и порочно; у томе се и састоји светост Цркве.
Пашковац. Докажи ми из Писма да у Цркви не може чврсто и за дуго да се утемељи лажно учење, а до тада је нећу слушати у свему, као што ти заповедш.
Православац. А ако ти докажем, хоћеш ли се потчинити?
Пашковац. Да, иако је тешко вратити се некадашњем ропству из моје слободе.
Православац. Да, вратимо се овим речима о ропству: зар пашковска заједница не захтева од тебе послушање?
Пашковац. Захтева, али с љубављу.
Православац. Покажи ми да Црква захтева с мржњом. Напротив, она сваког дана објављује: волимо једни друге како бисмо једномислено исповедали Оца и Сина и Светога Духа. Ако си без љубави и из ропства испунио одредбе, кривица није до Цркве, него до твог незнања.
Пашковац. Дакле, можеш ли да покажеш из Писма да није само Црква света сама по себи, већ су свети и сви обичаји који су се у њој усталили?
Православац. Могу, али ми прво реци да ли Господа Христа сматраш безгрешним?
Пашковац. Наравно.
Православац. Зато, ако Господ говори о томе да су на Њега накалемљене јалове гране, да ли он то говори о Себи?
Пашковац. Не, него о Свом Царству.
Православац. Дакле, ево шта је Господ рекао о Цркви у којој Он живи, и о томе како Господ не дозвољава да у њој остане било шта рђаво: Ја сам истински чокот, и Отац Мој је виноградар. Сваку лозу на Мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди (Јн. 15, 1-2), зато је све оно што су у Цркви увек, свуда и сви признавали, већ непогрешиво; зато је непогрешива и света Библија, пошто је у целини признаје цела Црква, и ви, пашковци сами не можете да нађете друга сведочанства за њу. А да ће Црква остати непогрешива заувек, Господ је јасно рекао: Сазидаћу Цркву Своју, и врата пакла неће је надвладати (Мт. 16, 18).
Пашковац. Многе заједнице се називају Црквом.
Православац. Црква је само једна, јер једна глава нема два тела, него једно (в. 1 Кор. 12, 12), јер се и једним Духом сви крстисмо у једно тијело (1 Кор. 12, 13); а они који се одвајају од тела као пашковци, раније лутеранци, још пре католици, одвајају се од Цркве. Покажи да смо се ми одвојили од Тела Христовог.
Пашковац. Знам да је код вас све по древним обичајима, али ако је тако јасна ваша истина, зашто вам се не придруже друге вероисповести?
Православац. А зашто нису сви људи кренули за Христом?
Пашковац. Једни због окорелости, а други због незнања.
Православац. И сад се исто дешава и увек ће бити тако, на велику жалост истинских Христових ученика.
Пашковац. Да ли је и то предсказано у Библији?
Православац. Да, у Посланицама апостоли упозоравају да ће се појавити лажни учитељи који ће деловати управо средствима којима делују ваши мисионари, односно подбуњиваће простодушне против црквених власти, вараће лажном слободом и деловаће преко страсти користољубља. О овом предмету је написана Друга Посланица светог Петра и Посланица Јуде; исто предсказују свети Јован и свети Павле.
Пашковац. Али, зар су наши учитељи такви?
Православац. Они шире своју веру новцем, а Господ Својим следбеницима није обећао земаљска добра, него крст; они почињу проповед од осуђивања свештеника, а Архангел Михаил се није усудио да осуди чак ни ђавола (в. Јуд. 1, 9); они помажу само својима а Господ је за такву помоћ рекао: не чине ли тако и незнабошци (Мт. 5, 48).
Пашковац. Да, и мене је то збуњивало: туђима код нас нису помагали.
Православац. А није те збуњивало то што придруживање вашој заједници започиње од мржње, а не од Христове љубави?
Пашковац. Од какве мржње?
Православац. Па од мржње према свештеницима и Цркви.
Пашковац. Да, свестан сам незаконитости наше заједнице и радујем се што је Господ уредио да попричам с тобом о вери. Нисам умео да разликујем живот Цркве од живота њених чланова.
Православац. Ипак, да бих те утешио, дозволи да те подсетим да се црквене одредбе код нас не испуњавају баш увек без унутрашњег учествовања душе. Да ли си био у цркви на Светлом јутрењу?
Пашковац. Истину говорећи, нисам могао да не одем на ову службу чак ни откако сам ступио у пашковску заједницу.
Православац. Хоћеш ли рећи да су се сви обичаји обављали само телима, а не душама православаца?
Пашковац. Не, сви се искрено радују и плачу.
Православац. А зашто? Зато што се радује цела Црква заједно; радују се истим обичајима и песмама као и древни свети људи, као данашњи верни Грци, Сиријци и Јапанци. Зар не надахњује хришћанина то што налазећи се у Цркви он ликује над временом и раздаљином, што је близак и и далекима, и древнима и Христу, Који пребива у Цркви? Зар га то не радује, не теши, не храбри у борби с греховима? Нека буде благословен Господ што нас не призива појединачно, већ сјединивши нас у једно тело како бисмо једним устима и једним срцем славили и опевали Његово име.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Први пут је одштампан као посебна брошура (СПб., 1890.)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *