ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

 

ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
 

 
О ПАСТИРУ И ПАСТИРСТВУ
 
ОСНОВНА НАЧЕЛА ПРАВОСЛАВНОГ ПАСТИРСТВА
 
Како је могуће објаснити општење душа
 
Дакле, учење о слободи воље дословце допушта мисао о усвајању утицаја пастирског духа на духовну природу човека, али како с научно-философске тачке гледишта представити само међусобно проницање унутрашњих покрета? По којим законима душевног живота део једног бића прелази у душу другог и слива се с њом? На који начин се остварују речи о калемљену дивље маслине на питому? Ради објашњавања ове појаве треба одбацити представу о свакој личности као о завршеној и у себи затвореној целини (микрокосмосу) и испитати да ли сви људи имају један заједнички корен у којем би се сачувало јединство наше природе и у односу на које би свака појединачна душа била грана, и поред тога што поседује и самосталност, и слободу? Људско “ја” је у својој потпуној издвојености, у потпуној супротности према “не ја” како се оно представља у курсевима психологије, у знатној мери самообмана. Ову превару подржава наше осећање, које се развило на тлу греховног самољубља, које је својствено палом човечанству. Ипак, на срећу, и у садашњем стању човечанства ова издвојеност живота личности наилази на радосне изузетке. Тако у органском животу свака индивидуалност, док се још налази у мајчиној утроби чини једну целину с њом, и чак и у периоду најранијег детињства, док се дете храни мајчиним млеком његов живот се налази у тесном јединству и у зависности од мајчиног живота. Ово јединство се у доброј породици простире и на душевни живот; одана свим бићем својој мајчинској или супружничкој љубави самопрегорна жена се скоро у потпуности ослобађа од за људе уобичајеног сталног супростављања ја и не ја. Све бриге, стремљења и мисли овакве мајке и супруге нису усмерене на ја, као код већине људи, већ на ми; она скоро да не осећа и да нема свој посебан лични живот.

Comments are closed.