IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
OSNOVNA NAČELA PRAVOSLAVNOG PASTIRSTVA
 
Pastirski uticaj se zasniva na tajanstvenom opštenju duša
 
Čovek na kojeg se ovaj uticaj usmerava oseća kako sam duh propovednika ulazi u njegovu dušu, kao da neko drugi proniče u njegovo srce. On ili svecelo prihvata ovo učenje i potčinjava mu se, ili ga pak odbacuje, stupa s njim u borbu, kao što se nekada Izrailj borio s Bogom. Upravo zato i apostol Pavle objašnjavajući svoj odnos prema hrišćanima sa strane i upravo ovo lično poistovećivanje kaže: Jer mi se ne prostiremo preko mjere, kao da ne dosežemo do vas, nego i do vas dostigosmo (2 Kor. 10, 14) i na drugom mestu: ne tražim vaše nego vas (2 Kor. 12, 14). Isti smisao imaju i reči Spasitelja: Evo stojim na vratima i kucam; ko čuje glas Moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim, i on sa Mnom (Otkr. 3, 20), i ponovo svetog Pavla: vaa nije tijesno u nam, nego vam je tijesno u srcima vašim; a za isto uzdarje od vas, kao djeci govorim, budite široka srca i vi (2 Kor. 6, 12-13). Sličan je i smisao starozavetnih reči koje se više puta ponavljaju: I daću im jedno srce i nov duh metnuću u njih i izvadiću iz tijela njihova kameno srce i daću im srce mesno (Jez. 11, 19; 36, 26), ili druge: metnuću zavjet Svoj u njih, i na srcu njihovu napisaću g, i biću im Bog i oni će Mi biti narod (Jer. 31, 33). Pastirska propoved se u Svetom Pismu opisuje kao sila koja deluje nezavisno od samog sadržaja pouke, kao i u zavisnosti od unutrašnjeg raspoloženja onoga ko govori. Tako apostol Pavle piše: i propovijed moja ne bi u ubjedljivim riječima ljudske mudrosti, nego u pokazivanju Duha i sile (1 Kor. 2, 4). Uticaj duše pastira na pastvu uglavnom zavisi od stepena njegove predanosti svom prizvanju, od njegove revnosti za rasplamsavanje blagodatnog dara. Upravo zato je i Jovan Krstitelj u tome što svi idu kod Isusa video da ne može čovjek ništa primati ako mu ne bude dano s neba (Jn. 3, 27).
Ovu misao o neposrednom uticaju unutrašnjeg raspoloženja jednog čoveka na život drugog silom Božijom, koja u propovedniku rasplamsava pastirsku samilosnu ljubav, u našem veku racionalizma teško prihvataju obrazovani ljudi, po čijem mišljenju princip uticaja u životu predstavlja samo ljudski razum.
Zaista, videli smo da su neki mislioci, koji su se posvetili traganju za istinom, spremni da se potčinjavaju samo onome što je u skladu s uputstvima razuma, tj. što može biti izloženo preciznim pojmovima. Ipak, ovakvih ljudi ima vrlo malo, a vladajući značaj razuma je u stvari izmišljotina, koja ono što je poželjno prikazuje kao zaista postojeće. U stvari, razum je češće službena sila u životu nego vladajuća, tako da čak i u onim čisto naučnim pitanjima, gde se subjektivna oblast samo dotiče, na primer, u filosofskim, moralnim i političkim pitanjima, volja uvek stoji pred razumom i mislilac je sledbenik svojih predubeđenja ili simpatija. Čak i u istorijskoj oblasti, prilikom proučavanja pojava, koje na ovaj ili onaj način uzbuđuju naše srce istina se krije iza mase zabluda, a kao primer za to mogu da posluže ličnosti, na primer Nikona i Petra Velikog, u čijoj karakteristici se naučnici daleko razilaze, bez obzira na istovetnost i obilje izvora. Zbog toga je tačna misao najnovije psihologije o tome da volja ne stoji pre razuma samo u subjektivnoj delatnosti čoveka, već i u njegovim poznanjima; tim pre onaj ko želi da ubedi čoveka u drugačija moralna samoopredeljenja, mora da nauči da deluje neposredno na njegovu volju. Sila koja utiče na volju u pastiru i jeste duh pastirske ljubavi, duh pastirske revnosti, koji se ogleda u propovedi reči Božije i njegovoj delatnosti.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *