IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O ISPOVESTI
 
OSTALE STRASTI I POJEDINI GREHOVI.
 
ZAVIST
 
Pomenuli smo Saula, čije je duševno raspoloženje u potpunosti bilo obuzeto zavišću prema Davidu, i koje je u njemu upropastilo i silan um, a kasnije i sam njegov život. Zbog zavisti su sudu i pogubljenju Gospoda Isusa Hrista predali Njegovi neprijatelji. Ovo je prljavo i grehovno osećanje, ali ako pokajnik ne želi svesno da laže na ispovesti, ova strast teško da može da se sakrije od njegove sopstvene savesti i on će na pitanje sveštenika priznati iskušenje zavisti, koje ga napada. Duhovnik će mu ukazati na dva gore navedena pogibeljna primera, reći će da je smrt ušla u svet zbog đavolje zavisti (Prem. 2, 24), kao što je objašnjeno u Premudrosti Solomona; upozoriće ga da se zavist sjedinjuje s još odvratnijim osećanjem zluradosti i da je povezana s još nekom grehovnom strašću – taštine ili koristoljublja, ili častoljublja i da biva usmerena protiv sopstvenog suparnika u stremljenjima koja odgovaraju ovim strastima. Da bi čovek savladao zavist treba da se bori ne samo protiv nje same, već pre svega protiv onih samoljubivih glavnih strasti svoje duše iz kojih se ona rađa. Ako ugušiš u sebi častoljublje nećeš zavideti drugu ili kolegi, koji je napredovao više od tebe; ako nisi srebroljubiv, nećeš zavideti susedu koji se obogatio.
Pritom ukazuj čoveku koji se kaje na besmislenost zlobne zavisti, jer ako misliš da načelnik nije pravedno, već zbog nesporazuma ili pristrasnosti unapredio nedostojnog, negodovanje ne zaslužuje on, već načelnik. Ako pak misliš da je tvoj drug na nečastan način i prevarom ostvario naklonost načelnika ili gomile, zašto nisi negodovao protiv njega ranije i zašto su se tvoje negodovanje i gnev pojačali tek onda kad je on nepravedno unapređen? Jer, laskanje ili licemerje, za koje je kriv, jednako su sramotni i u uspehu i u neuspehu. Zato nemoj izgovarati svoju zavist navodno pravednim negodovanjem. Verovatno ne bi osećao tako nešto da taj čovek nije tvoj suparnik. Da li sam želiš, ali zasad ne možeš da se oslobodiš zavisti koja te muči? Počni od toga da prestaneš da varaš samog sebe i iskreno se zagledaj u izvor ovog osećanja: on je u samoljublju, u žudnji za bogatstvom i slavom, a sve je to veoma grehovno. Čovek treba da želi samo spasenje na nebu, a na zemlji trpljenje i čistu savest. Strast kojoj je dopušteno da se razvija u duši, čak ako i postane predmet svetog gneva i borbe s njom, ipak će se ponovo buditi u obliku ogorčenog, nedobronamernog osećanja i čak će uticati na čovekovu misao primoravajući ga da s rđave strane tumači sve postupke i reči svog nedobronamernika ili pak bližnjeg kojem zavidi. S razvojem parlamentarizma i partija kod nas i s padom istinoljubivosti u ljudima skoro svi odazivi jednih ljudi o drugima, i dobre i nepovoljne, oni ne daju po istinskim utiscima, već u zavisnosti od toga kako se njihova partija odnosi prema onoj kojoj pripada bližnji. Ovakva neistina, ovakvo nepoštenje misli treba da budu proglašeni za sramotnu pojavu i svaki hrišćanin treba da zauzdava sebe u svakom iskušenju da da pristrasnu ocenu bližnjeg po zavisti ili zlobi, a ne po istinskoj pravdi. U ovoj predostrožnosti i treba da se sastoji prvi stepen borbe protiv strasti zavisti, koja se hrani zlobnim ispadima onoga ko zavidi protiv njegovog suparnika; ne dobijajući takvu hranu, sama zavist postepeno umire, posebno ako u onome koga iskušava raste odlučnost da obavezno nepristrasno proverava sve svoje ocene bližnjeg, obuzdavajući svako nedobronamerno osećanje.
I još savetuj svoju pastvu, oče duhovniče, da ne propušta priliku da uvek prizna ili kaže o svom suparniku sve dobro što istinito može da kaže o njemu. Idući takvim putem, isteraće iz sopstvenog srca svaku zavist i doći će do toga da nikoga neće smatrati ni svojim suparnikom, ni neprijateljem.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *