НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
О ЧАСОПИСУ „РУСКИ ДОМ“
(поводом 5 година излажења)
 
Мени се часопис „Руски дом“ допада због своје информативности (иако би понекад била потребна већа провереност историјских факата) и тиме што се не повлачи пред проблемима. Предиван историјски календар који проповеда о руским светитељима, песницима, уметницима, херојима. Пријатно је и то што је часопис богато илустрован, упечатљив; а најглавније је то што „Руски дом“ у наше време помаже православном човеку да нађе истомишљенике. Њега заинтересовано читају не само верујући, он приморава и маловерне и неверујуће да се замисле. Може се са сигурношћу рећи да је „Руски дом“ морална подршка за људе који још нису нашли Бога и истински оријентир за оне којима је драга Русија.
Вредна је похвале и грађанска позиција часописа заштита Русије и руских људи. И Православља. Стално нас подсећају да без Православља нема будућности Русији и саме Русије. За радовање је што је овакав став сагласан познатим речима Свјатјејшег Патријарха Алексеја II: „Против нашег народа води се добро испланиран бескрвни рат, са циљем његовог уништења“ и „ако ми будемо ћутали, нас ће просто-напросто уништити“.
Познато је да се уништавање руског народа не остварује само политичким и економским методама, него пре свега – усађивањем греха као норме. И овде, осмишљавајући наше духовно противљење, чини ми се да је неопходно обратити пажњу на следеће: шта је то грех? У Јеванђељу то је по грчки „амартија“ реч која означава пуцањ мимо циља. Грех – то је када је мисао мимо, речмимо, поступак мимо и сав живот може бити „мимо“ – живот свакога од нас, читавог народа, – мимо смисла, мимо главног циља постојања. Грех је увек обесмишљавање човека и значи његово уништавање у личности, у породици, у народу.
Постоји нарочити грех који би управо сада требало посебно истаћи, а то је када се погађа задивљујуће близу циља и дух се узноси: сјајно, какво мајсторство, каква тачност поготка – скоро у циљ! Али мимо, увек мимо. Ђаво није добио ни огреботину; зло какво је било, такво је и остало, а можда још више ојачало.
Опасност таквог греха увек је реална за све нас, но нарочито је значајна за оне који учествују у духовној борби, која је важнија од сваке друге.
„Руски дом“ често погађа циљ, али сви треба да имају стално у виду означену опасност. Ово се односи у првом реду на мене самога. Потребна је храброст и стварна љубав према Богу и Русији – зато што се смелим бива када се воли.
„Постоје још два искушења која нам прете. Чини се да их „Руски дом“ из броја у број успешно преовладава. То су: лажни оптимизам – „све ће бити добро“ и „безизлазно униније“ услед небивалог погрома живота, у време када за Господа не постоје безнадежне ситуације. Ово значи да „Руски дом“ и Русија побеђују увек када су са Њим.
Желим часопису да се никога и ничега не боји, сем Господа и већи тираж, јер се често може видети како човек прилази киоску и пита за „Руски дом“, а чује се одговор: „Био је један примерак, више нема“.
 
Из „Руског дома“,
бр. 10/2002. године

Један коментар

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.