НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
ПАРОДИЈА НА ПРОСЛАВЉАЊЕ ЦАРСКИХ МУЧЕНИКА
 
Изашле су у свет две књижице о Григорију Распућину, обе по благослову веома уважених људи. Могу се срести чак и иконице старца Григорија. Зар Црква припрема канонизацију тог човека? Постоје ли за то убедљиви разлози и докази?
 
Е. Кравченко, г. Краснодар
 
Међу оптужбама које се чују на адресу поштовалаца Григорија Распућина је то што они својевољно (противно канонима) сликају иконе и пишу акатисте. А већ им се штампање сведочанства о његовим чудесима узима за кривицу. Но, зар и пред канонизацију Царских мученика није било то исто! Штампале су се књиге о чудима по њиховим молитвама, сликале су се иконе и такође читали акатисти. Све је то било још до канонизације – дакле, по вашем својевољно?
 
А. К. г. Москва
 
Одговор:
 
Прво, заиста су многи у нашој Цркви читали акатисте Царским страстотерпцима (такође и блаженој Ксенији, Св. Праведном Јовану Кронштатском) много пре њихове канонизације Московском Патријаршијом. Иконе Цара – мученика биле у храмовима још пре његовог прослављења. Но, зар сви они нису били већ тада прослављени Заграничном Црквом. Ако су они свети у делу Цркве, то су и у целој – крајњој мери као свети месног поштовања. Благодатност Заграничне Цркве немогуће је порицати, без ризика да се не падне у грех хуле на Духа Светога.
Друго, сви материјали у корист канонизације Царских мученика, који су распрострањивани последњих година у црквеној средини, сва саопштења о чудима по њиховим молитвама свагда су били строго проверавани. Није било, узето у већини, података узетих из непроверених извора, као ни анонимних сведочења.
Треће, постоје неоспорни документарни материјали, сећања, вредна историјска истраживања који нам сви заједно осликавају стварни лик Св. Царске породице (књиге Соколова, генерала Дитерихса, успомене баронесе Буксгевден, грофа Шереметјева, А. Мордвинова, П. Жилијара, А. Вирубовој и др.) Оваквих књига је много и све оне једногласно сведоче о њиховом праведном животу. Клеветничка литература попут познатих “мемоара” Шчегољева и А. Толстоја убедљиво је оповргнута.
Поред тога, о светости Цара – мученика су сведочили – светитељ Николај Велимировић, Св. Јован Кронштатски, преподобни Нектарије Оптински, Кукша Одески, Варнава Гетсимански, Анатолије Оптински, Светитељ Јован Максимовић и многи други.
А ко је прославио Распућина? Која Црква и који светитељ? Подсетимо се да је комисија за канонизацију при Св. Синоду најбрижљивије истраживала његов живот и делатност и разуме се нису се нашли ни наговештаји светости.
Ми имамо сведочанство о томе ко је Распућин – сведочанство новомученика наших: преподобног мученика Велике кнегиње Јелисавете, свештеномученика митрополита Владимира Кијевског, епископа Ермогена Тобољског; сведочења архиепископа Теофана Полтавског, духовника Царске породице – човека кристалне чистоте и високог духовног живота. Сви они га оцењују више него негативно.
Погледајмо сада којим се изворима користе поштоваоци Распућина. На пример наводи се мноштво “мало дотераних (исправљених)” сећања Матроне Распућине, Е. Џанумове, Ф. Јусупова и њима слични. У тим сећањима, као што је познато, приче о “чудесном” смењују се описима смртних грехова. По којем критеријуму они разликују “стварно” од “измишљеног”, када цитирају ове материјале – нејасно је.
Већи део материјала изабран је по принципу “wishful thinking – жељено се интерпретира као стварно.
Још један “извор” – искази непознатих лица: “Један духоносни старац је рекао да је Распућин савршено владао Исусовом молитвом и обучавао је њој Цара Николаја”… “Једног старца су питали… и он је одговорио, да је Распућин био јеромонах” итд. А који су то старци и зашто су се аутори устезали да наведу њихова имена? Па, сва вредност сведочанства, сва његова сила је у томе да човек објави своје име и тиме посведочи дејство Божије благодати у конкретној историјској средини.
Немогуће је не увидети да је делатност поклоника Распућина – некаква злурада пародија на стварни процес прослављања светих, а такође већим делом, и на сабирање материјала за прослављање Царских мученика.

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.