НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
ПОКАЈАЊЕ ЗА ЦАРЕУБИСТВО
 
Често се може чути у проповедима да су наша Црква и руски народ дужни да се покају за Грех цареубиства и то иако знамо ко је извршио овај злочин. Значи ли ово демонизацију руског народа и покушај да се он сатера у угао? Како се можемо кајати за туђе преступе и то оне извршене против нас самих?
 
Г. Черкашин, г. Магадањ (Сибир)
 
Одговор: Руски народ је у значајној мери крив у овоме злочину – ако не директно, то својом равнодушношћу и одобравањем. Револуционара је било шака – неколико хиљада. И шта би они могли учинити да им се многомилионски руски народ успротивио!
И у годинама после револуције, већина је благонаклоно примала све клевете на Цара и заразивши се лажном идеологијом учествовала у изградњи „новог живота“. Скоро сви су једни другима честитали „дан Велике Октобарске револуције“ и скоро сви су давали своју децу у организације „младих лењиниста“. А данас их дају на „обучавање“ у још безбожније програме.
И у последњој деценији скоро сви су равнодушно посматрали рушење наше земље, која се вековима обједињавала под вођством руских царева.
Царство Божије је крсни пут. Црква је у свету, али она није од света. И онолико, колико она трпи невоље од света она је слободна од света, она је избављена од њега. Наш народ се показао оробљен овим светом, пао је у замку и није знао шта да чини. Но, његови саблазнитељи (који су постали његовим новим вођама), знали су изврсно да учине свестан избор против Христа, против Бога.
У Св. Писму је речено, да ако свештеник имајући помазање сагреши, он на тај начин чини кривим народ (Лев. 4, 13).
Рецимо у разумљивијим појмовима и на језику мање страшном од свештеног језика Библије о томе шта свезује неизбежно (на привременом земаљском или духовно вечном плану) читав народ са грехом његових руководилаца.
На пример, води се неправедан рат и читав народ учествује у томе злу. Чак и ако су сви и сваки понаособ невини за несрећу о којој је реч, на пример сви су обманути својим вођама, па сматрају тај рат (или револуцију) праведним – је ли то колективна кривица? Кривица народа, читавог тела, зависи у датоме случају од кривице предводника – као што тело зависи од главе. Сваки је крив у овом или оном степену. И ако буде побеђен овај народ у овом неправедном рату, то следи казна свима, иако су они тобоже невини.
У слободноме акту који је одредио судбину Богоизабраног народа, првосвештеници Израиља, зли чувари винограда, убице пророка, искусни у политичкој мудрости, претпоставили су „свет овај“ Богу. И сав народ се нашао везаним овим претпостављењем, све док се он не промени и не покаје. Казна је дело Промисла Божијег.
Овај преступ је прототип свих подобних преступа. „Ниједан други народ није сагрешио тако против Бога“ ова тема која се односи на Израиљ, стално се чује у Св. Писму. И ниједан други народ није сагрешио тако против Бога као руски народ – постојана понавља у својим проповедима Свети праведни Јован Кронштатски.
Сви су сагрешили, но сваки добија оно што хоће – било претпостављајући свет Богу, било продужујући да иде у мраку овога света ка покајању. Бог жели „свим људима да се спасу“ и пред овим јављањем љубави Божије ми не можемо а да не дрхтимо. До доласка Христа у свет, кроз читаву историју Богоизабраног народа, њега не прати гнев, већ самилост и љубав, који га чувају као зеницу ока у свим невољама, у крви и сузама, који су део његове судбине.
Јер Бог Авраама, Исаака и Јакова, који је послао Сина Својег Јединородног на Голготу ради спасења света – Бог који до ревности воли и „кажњава за непоштење очева до трећег и четвртог колена“. Но, такође Бог милостиви и састрадални, спор на гневу, праштајући заблуде и грехе, иако не оставља без казни (Изл. 34, 67,14), „творећи милост хиљадама који га љубе и чувају заповести Његове (Изл. 20, 6). Ове свештене речи Изласка темеље се на непомичном камену Закона, испуњавајући се у свим временима до краја века.
Из овога се може извести само један закључак. Ми одвише добро знамо шта се догодило са Богоизабраним јудејским народом после одбацивања Христа и шта је произашло са нашим народом после убиства Помазаника Божијег. И данас, по пређашњем, много зависи од Цркве, од сваког од нас, од нашег покајања. Историјска судбина руског народа, а и читавог света, решава се пре свега овде.

Један коментар

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *