НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
ТРПЉЕЊЕ ЗЛА И ЉУБАВ ПРЕМА ГРЕШНИЦИМА
 
Чини ми се да нам сада прете две опасности: толерантност (трпељивост) према злу и секташка нетрпељивост према заблуделим људима.
 
П. Леонтјев
 
Одговор: Врло тачна дијагноза. Заиста, с једне стране она колебљива толерантност, равнодушност према добру и злу: „Шта ми ту можемо учинити?
Код свакога су своја мерила савести. И на крају крајева не треба претеривати. Можда ово још није тако страшно зло“. Другим речима не треба се противити лажима, пропаганди разврата, нечувеној неправедности у нашем друштву.
А с друге стране оно што је дијаметрално супротно овоме – управо секташка, како ви кажете, изолованост, нетрпељивост према многима: „Ти људи ни за шта друго не знају до животних радости, а ради чега им је дат живот неразумљиво је“. Врло нам је познат изглед фарисеја, који све посматрају с висине, а себе сматрају праведницима.
А поводом толерантности – Господ јасно показује да Он не зна ни за какве компромисе у борби са злом. Добро је за нас што не постоји никаква сагласност међу Христом и Велијаром (2 Кор. 6,15). За Бога је немогуће називати добрим оно што се јавља злом. Немогуће је за Господа нашег да закључи мир са неправедношћу, нечистотом и лажју. Његова светост чини га потпуно неспособним да прими у Себе и најмању кап егоизма.
Ми се сећамо Његових јасних, силних речи против саблазни: „А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у Мене, боље би му било да објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску (Мт. 18, 6). И „ако те рука твоја или нога саблажњавају, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту, него да имаш двије руке или ноге, а да те баце у огањ вјечни“ (Мт. 18,8). Борба са злом представља неодвојиви део нашег живота, и то у толикој мери да је Господ укључује у нашу свакодневну молитву: „И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога (лукавога)“.
Истовремено, управо због тога што је Господу мрзак грех, Он воли грешнике. Ми се сећамо да Он пије и једе са митарима и грешницима, зато што је болеснима потребан лекар, а не здравима. Као што лекар не бежи од болесника, тако и Христос од грешника. Он нам показује како треба да се понашамо према ономе који чини зло.
Ми смо данас сведоци покушаја оправдавања најужаснијег греха, насађивања греха као норме. Господ нам показује да зло остаје злом. Он не говори да митари, порезници и сарадници окупатора, имају право да пљачкају народ. Но, уместо тога да их уништи, Он им предлаже могућност исцељења.
И сваки од нас исповеда себе пред Чашом Христовом првим међу грешницима.

Један коментар

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *