НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
ХРИШЋАНСКИ РОМАН
 
Недавно сам прочитала повест савременог аутора о преподобном Сергију. Какав је Ваш став према таквој литератури, тј. хришћанском роману? На пример према романима Моријака?
 
Татјана Игошкина, Г. Санкт Петербург
 
Одговор: Да би се било хришћанским писцем, није обавезно писати на хришћанске теме. Зато што је све што је наше – Христово, како каже Апостол. Пушкин се, на пример, не показује више хришћанским песником када прерађује (транспонује) стихове хришћанских сижеа. Такође, таквим се јављају (чисто спољашњим) сва његова „Подражавања Корану“ или прерађивња античких сижеа – тј. он не постаје због тога ни муслиман, ни незнабожац. Много више се осећа хришћански писац у совјетским сочиненијима као што су „Капетанова кћи“ или „Мећава“.
Или у стиховима ге опевајући красоту твари, чини се да он узноси славословље Творцу.
Моријак – то је танани, дубоки покушај да се покаже кроз спољашње унутрашњи живот Хришћана. И нема разлога да се сумња у законитост ових покушаја.
Што се тиче повести о светима, овде је све нешто другачије. Разуме се имају право на постојање и уметничке обраде житија светих, чак и библијских прича (на пример повест о целомудреном Јосифу код Св. Игњатија Брјанчанинова). Но, живот верујућег човека у принципу – то је живот повезан са благодаћу вечног живота. Као што је речено у књизи „Старац Силуан“, свети минус светост обичне психопате. Илустрацијом овога може послужити познати филм Тарковског о Андреју Рубљову, где се чини да су сви сишли с ума. Нама је тешко да схватимо, како оно што се односи на благодат може постати радњом романа, предметом уметничке фантазије. То је више сакривено од људског живота, неголи сам овај живот.

Један коментар

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *