НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
БЕСЕДА НА ДАН ПРЕПОДОБНОГ СЕРАФИМА, САРОВСКОГ ЧУДОТВОРЦА
 
Преподобни Серафим Саровски – радост наша и сунце Цркве наше. Као што се он преобразио, подобно Спаситељу на Тавору, беседећи на руској заснеженој пољани са Николајем Мотовиловим, тако је он и данас окренут ликом те исте љубави према свима нама.
Пророчко служење преподобног Серафима повезано је са последњим судбинским догађајима у Русији. Из његових многобројних проророчких дарова немогуће је не издвојити три главна:
“Такве ће жалости доћи на нашу земљу[1] да их може утешити само Пасха”. Само такав Светитељ, само таква Црква може увек казати умирућем од жалости човеку: “Радости моја, Христос васкрсе”! Усред ђавоље охладнелости и одсуства љубави, речи “радости моја”, као главну истину, може изрећи само онај, код кога је у срцу непрестана Пасха.
Други његов пророчки дар је – изабраништво Божије Мајке. Дванаест пута се њему јављала пресвета Богородица. Никоме од светих није била пројављена оваква милост – он изабраник Њен возљубљени, да би пророковао да се последње спасење (када се чини да нема више наде) даје заступништвом Божије Мајке и да Русија није узалуд била домом Пресвете Богородице.
Трећи пророчки дар Преподобног је у томе што је он показао силу Православља. Сви се ми сећамо његових страшних предсказања: Доћи ће време, када ће архијереји и друга духовна лица Русије одступити од чистоте Православља и учити наукама и заповестима људским, но молитвама светих (његовим молитвама и спремношћу да сиђе у ад за одступнике, знајући шта је ад и како су гнусни бесови; и знајући шта значи бити лишеним Христове љубави) Бог ће помиловати Русију због Православља.
Нарочито место међу овим пророчанствима припада предсказању о будућем Цару мученику. “Цара који мене буде прославио, ја ћу прославити”.
Ово се почело испуњавати 1903. године, при прослављењу преподобног Серафима, када је Цар записао: “Одмах прославити”. Сећамо ли се предсказања Преподобног, да ће бити велико торжество и радост када царска породица дође и када усред лета запевају Пасху; предсказање које се завршава забринутошћу због надолазећих искушења на Русију: “А шта ће после бити – Анђели неће моћи примити све душе”. Царска породица је доиста посетила Саров и Дивјејево на дан откривења моштију Преподобног, а народ је певао са великом радошћу Пасху. И други део предсказања убрзо је постао стварношћу.
Но, да ли се већ испунило све што је прорекао Преподобни? Прослављење Господом Цара – страстотерпца Николаја Александровича кроз мученички крај, очигледно мора се запечатити и црквеним прослављењем[2]. Поред тога, ми знамо из Св. Писма да пророчанства често имају више испуњења – тј. оно што се обистињује може се продужавати кроз нове етапе историје. Друго обретење моштију преподобног Серафима, 1991. године, када је православна Русија усред лета певала Пасху – није ли нам и тада била дата утеха уочи нових невоља за које је преподобни Серафим говорио да анђели неће моћи примити све душе? Или ће се ове речи у својој пуноћи раскрити после наше канонизације Цара, молитвама Св. Серафима – пред крај света, када наступи кратак процват Православља и Русије? Судбина отачства нашег повезана је са прослављењем Царских мученика и са молитвеним заступништвом преподобног Серафима. Док ми не прославимо Цара, док Русија не заслужи ово прослављење својим покајањем, ми ћемо се обраћати новомученицима нашим, зато што је мучеништво нашег Цара немогуће одвојити од мучеништва читавог православног народа, и такође узносити молитве преподобном Серафиму; да би они измолили код Господа овај дар.
До сада смо говорили о пророчанствима преподобног Серафима, познатих скоро свима. У закључку као потврду свега казанога, наводимо благодатно откривење о. Митрофана Сребрјанског, духовника преподобне мученице велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне (сестре Царичине) из његовог дневника још нигде необјављеног. Пред почетак фебруарске револуције, о. Митрофан је пред зору сањао сан који га је силно забринуо, те је замолио да позову у олтар м. Јелисавету. Ево њиховог разговора:
Матушка, ја сам силно потрешен сном који сам рано јутрос уснио, те не могу одмах почети служење Литургије. Може бити да ћу се унеколико умирити када Вам га испричам. Видео сам у сну четири слике које су смењивале једна другу. На првој је била црква у пламену, која је горела и рушила се. На другој слици видео сам у посмртном раму Вашу сестру, Царицу Александру; но, затим са ивице тога рама почели су клијати изданци и бели љиљани који су покрили Царичин лик. Потом сам на трећој слици видео Архангела Михаила са огњеним мачем у руци. Ову слику сменила је појава преподобног Серафима, како се моли на камену.
Саслушавши га пажљиво, мати Јелисавета је казала:
Ви сте видели, баћушка, сан; а ја ћу Вам га протумачити. У блиско време наступиће догађаји од којих ће наша Руска Црква много пострадати. На другој слици је портрет моје сестре; бели љиљани који потом покривају њен лик, говоре о томе да ће се њен живот завршити мученички. Трећа слика, Архангел Михај ло са огњеним мачем говори да Русију очекују велике несреће. Четврта сликаобећава Русији нарочиту молитвену заштиту преподобног Серафима.
Као што се хиљаду дана и ноћи молио преподобни Серафим на камену: “Боже, милостив буди мени грешноме!”, тако се он и сада моли за свакога од нас, за сву нашу Русију.
И поново се сједињује његова светост са судбином читаве Русије, откривајући нам нове дубине његових речи:
“Радости моја, спаси се сам и хиљаде око тебе спашће ce”.
 


 
НAIОIAНA:

  1. Ми видимо да су дошле, протојереј А. Ш.
  2. Цар је канонизован 20. августа 2000. године, при храму Христа Спаситеља прим.прев.

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.