НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
ЛАОДИКИЈСКО ХРИШЋАНСТВО
 
Често се може чути да се наше време назива „Лаодикијском епохом“.
Објасните ми, молим Вас, шта то значи?
 
Е. Капустин, Г. Рјазањ
 
Одговор: Као што је познато, Лаодикијска црква је представљена у књизи Апокалипсе као последња Црква историјског периоду, иако многи тумачи „Откровења Јовановог“ говоре да седам цркава којима су упућене речи Христове не треба обавезно посматрати по хронолошком периоду историје. Но, Лав Тихомиров, на пример, сматра да са становишта раскривања „тајне безакоња“ у историји ова хронологија има велики значај.
Ми се сви сећамо речи Апокалипсе обраћених Анђелу Лаодикијске цркве: „Ти ниси ни хладан ни врућ“. У свакој епохи било је људи за које се каже: „Разделило се срце њихово“, тј. половину срца они „дају“ свету, половину Богу. Дакле, не тако као што стоји у првој заповести о љубави према Богу, свим срцем и свом душом.
Увек је било хришћана а нарочито их је много уочи великих потреса, као пред револуцију 1917. године. Не можеш рећи да су они безбожници али их не можеш назвати ни Божијим људима.
Реч „Лаодикија“ састоји се од две грчке речи: „лаос“ народ, „дикео“ – управљати и значи „народовластије“ (на пример, свјетска власт) – демократија. Дакле, оно што се утврђује као највећа вредност на Западу и намеће се сада и нама.
Лаодикијско хришћанство је служило само земаљским циљевима, тј. било је само украшавање народног битија. Ово се односи на Западно хришћанство и Америку. Чак и у православној Грчкој где сам недавно боравио, приметан је овај дух.
Лаодикијци се радују материјалном процвату и нису свесни свог духовног стања, тј. они су духовно слепи.
Ти мислиш да си богат и да ти ништа не треба у то време када си „несрећан, и жалостан, и ништ, и слеп, и наг“ каже се у „Откровењу“ и као што говори Апостол, ако се ми само у овоме животу надамо на Христа, ми смо најнесрећнији од свих људи.
Лаодикија – није ни једно ни друго. То је тобоже као црква, но још не као црква. То што лаодикијци нису ни врући, ни хладни, изазива код Господа гнушање и мучнину. „Зато ћу те избљувати из уста мојих“. Милиони, тобоже припадајућих Цркви били су избљувани Господом за време последњих гоњења, када се Црква прославила не само мноштвом новомученика и исповедника, него небивалом по масовности, одступништвом.
Постоји позната опасност за Цркву да се затвара у себе.
Страдања света немају у Лаодикијској цркви никаквог значења и на гледа на њих потпуно равнодушно. При овоме она се може одликовати спољашњим благочестијем (побожношћу).
Но, никаква побожност у свету, каже Апостол Павле, не може заменити љубав.
Од свих седам цркава најбезпоштедније је осуђена управо Лаодикијска црква. Неко од светих отаца је рекао: „Лаодикијска црква је била тако богата, да јој чак није био потребан Бог“.

Један коментар

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *