НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
СТАРЦИ И САБОРНИ РАЗУМ ЦРКВЕ
 
Ево сада против примања “ИНН”а иступају читави манастири. Многи старци су такође против тога, а ову тему је покренуо и сам преподобни Пајсије Светогорац.
 
Ј. Крјучков, Г. Москва
 
Одговор: “Монаси су против овога”. Но, било је времена великих потреса, на пример, када је целу Цркву потресала монофизитска јерес. Тада су стотине хиљаде монаха и знаменити подвижници тога времена постали јеретицима. Исто је тако пре једног века јерес “имеславаца” потресала читав Атос. Господ је ово попустио, но Он крепко смирава чак и такве људе.
“Старци су против тога”. Но, код нас не треба да буде магијског односа према томе, шта је ко и где рекао.
Преподобни Серафим Саровски је такав старац, кога је више тешко замислити. Самоме њему се дванаест пута у животу јавила пресвета Богородица. Он се подобно Самоме Христу преобразио на зимској пољани и његово лице је просијало као сунце. Али он сведочи да се и старац може преварити када се не ослања на откривење, већ на сопствени разум. Свети Серафим Саровски је говорио: “Када сам говорио од свога ума, бивале су грешке”, а преподобни старац Силуан додаје да грешке могу бити врло велике и трагичне.
Преподобни Пајсије се као што је познато занимао овом проблематиком у Грчкој, пре више од 20 година, а затим је престао да говори о томе. Када су га питали: “Зашто више не говори на ову тему?”, он је одговорио: “Пас, када се приближава лопов, почиње да лаје. А ако он буде лајао када се лопов удаљује, њега ће престати да држе”.
Последње речи преподобног Пајсија на питања ученика о електронским картицама био је следећи: “Ми треба то да поверимо Цркви”. Дакле, благодатни старац више се о овом тако важном питању не усуђује да искаже сопствени суд, већ све препушта саборном уму Цркве.
Хајде и ми да се обратимо саборном опредељењу наше Цркве по том питању. Тамо се истиче да “ИНН” (као и нови пасоши, електронске “картице москвича” и штрих кодови) не представљају “печат антихриста”. И зато верујући људи који се користе њима, не чине грех.
Овде црквена јерархија (Свештеноначалније) у име читаве Цркве а у сагласности са саборним разумом, говори како ми треба да се понашамо у овоме погледу.
Зашто ви не верујете Цркви? Зашто не верујете нашим јерарсима? Обично се одговара: “Зато што они иду на некакве компромисе”. Но, компромиси су њихов лични грех. И епископ може заблудети, и свети људи могу не бити у праву у неким питањима. Међутим, Црква је у своме саборном разуму беспрекорна.
То је врло важно. Ми треба да памтимо да ђаво ништа не жели више од подривања поверења црквеног народа према јерархији (црквеној управи) јер без свештеноначалија, Црква не постоји. Власт епископа је свештени огањ, како каже Св. Јован Златоуст. Ђаво мрзи сваку законску власти у држави, и у друштву, и у породици, и у Цркви зато што хоће да утврди своју сопствену власт. А нарочито он мрзи светитељску власт у Цркви.
Он нема више задатка, те све снаге и средства на ово управља. Шта сада пишу у штампи о јерархији? У време Јемељјана Јарославског тако нешто нису писали. Овде није реч само о демократској штампи. Ево шта се може прочитати у “ултра-православним” издањима (оним који се боре против ИНН, штрих – кодова и др.):
“Раније је Црква припремала народ за рај, а сада – за пакао!”; “Чак и духовне школе припремају свештенике за ад!”; “Садашње свештенство је свих несрећа несрећа”; “Већина духовника 20. века иде у огањ вечни и води за собом народ”; “Мноштво духовника је доживело страшна мучења и без обзира на мученички крај, завршило у аду!”; “Свештенство води народ у ад”; “А садашње духовништво од малог до великог просто чека антихриста, да би погубили себе и народ!”.
Оставимо ово без коментара. Нека свако сам одлучи коме ће више веровати. Или самозваним учитељима који хуле на Христа или Христу који је рекао: “Сазидаћу Цркву Моју и врата адова неће јој одолети” (Мт. 16,18). Нека размисле такође, која су издања православнија – листићи (из којих су узети горњи цитати) или Свето Јеванђеље.
Закључимо ову тему речима Свјатјејшег Патријарха Алексеја II:
“И против воље мораш да се замислиш, на какве све начине активисти ових покрета, сматрајући себе црквеним људима и чак изјављујући да се држе канонске дисциплине, продужавају да штампају листиће и брошуре, неканонске акатисте и иконе у хиљадама примерака? И још поврх тога, када познати богослови, предавачи МДА[1] иступају са објашњењима да ове пропагандне кампање сведоче о секуларизацији свести њихових организатора, појављују се чланци у којима се наставничка корпорација МДА назива “богоборачким кланом”, а синодалне структуре именују се не другачије до “антицрквени лоби” и томе слично.
Постају све очигледније њихове намере да унесу поделе у црквену средину, супротставе старчество – јерархији, бело духовенство – монаштву…
Нема сумње да све ово говори о озбиљној повреди црквене свести чије су опасне последице очигледне свакоме пастиру. Немогуће је ћутљиво повлађивање процесима који су способни да нашкоде црквеној свести наше многомилионске пастве”[2].
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Московска Духовна Академија
  2. Из иступања Свјатјејшег Патријарха Алексеја II

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.