НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
КАДА ЈЕ ЗАРАЂЕНИ НОВАЦ БЛАГОСЛОВЕН?
 
Ја хоћу да вас питам: подржава ли Црква приватно предузетништво? Зашто се све време проповеда сиромаштво? Зар је немогуће бити православни хришћанин и имати успеха у послу? Међу православним се обично „рад са новцем“ повезује са нечим прљавим. Мислим да је овде по среди општа забуна. Па и Сам Христос није тако учио.
 
С. Волков. г.Омск
 
Одговор: Ви сте потпуно у праву. Сам Христос је имао посла са новцем. Зато га је Он примао од неких жена, које су Га свуда следиле (Лк. 8,3). Он га је такође делио као милостињу – руком Својег ученика, нарочито одређеног за то; а то је према сведочанству Јеванђеља био Јуда (Јн. 13,21 ). Једном је Господ чак сатворио чудо, да би платио установљени државни порез, наложивши Петру да баци удицу и из уста прве ухваћене рибе узме статир (Мт. 13,21). У крајњој мери новац није био грехом у очима Спаситеља.
Но, Христос је знао такође за двосмислено својство новца. Он је одмах увидео да су две лепте сиромашне удовице, бесконачно вредније, него заглушујући прилози (донације) неких богаташа (Лк. 12,43 ). И наш народ се не односи са презиром на новац уопште, већ према злочинима који немају аналогије у историји, и који се врше и продужавају да се врше у Русији, помоћу новца. Обратите пажњу – служење Христово није случајно наишло на препреку, која је настала међу Њим и богатим младићем, у моменту када га је Он позвао да остави све и следи за Њим (Лк. 18,23). Сам Христос ће завршити Свој пут, као жртва грамзивости једног од Својих ученика, – управо онога који је располагао њиховим заједничким новцем.
У читавом Јеванђељу ми можемо видети ову двосмисленост својствену новцу. Сетимо се приче о неправедном управитељу, кога Христос тим мање не похваљује за његову сналажљивост. Отписавши дугове дужника својег господара, он добија њихову благодарност за своју срамоту. Но, поступајући тако, он обмањује свог господара и поново је непоштен према њему. Ништа не показује боље двоструки карактер новца. Господ га при томе назива имањем неправедним. И када Он хвали овог управитеља и предлаже га за пример чудима овог света – то једино због тога, што прича упућује на друго благо – оно које је на небесима. И због тога што показује како сиромашни помоћу новца добијају олакшање: „Начините себи пријатеље богатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вечна обиталишта“ (Лк. 16,9).
У очима Христовим постоји само један начин да се сачува новац и прида му се смисао – а то је да се подели са другима. Христос је суров само према онима који су постали робови новца и згрћу га само за себе.
Живот непрестано сведочи о овоме. Новац постаје препрека између Бога и људи. Нико не може служити два господара: јер или ће једнога мрзети, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону (Мт. 6,24). Пре или касније, ви ћете бити пред избором.
Новац постоји ради тога, да би се принео плод у стицању највишег блага – живота вечног: „Продајте имања ваша, – каже Христос, – дајте милостињу. Сатворите од новца вашег, који вам не користи нимало, неисцрпну ризницу на небесима, коју ни мољац ни рђа не могу покварити, и где лопови не поткопавају и не краду“. Ето какво богатство предлаже Господ свима који ишту богатства. И додаје: „Јер гдје је богатство ваше, ондје ће бити и срце ваше“ (Мт. 6,19-21). Овим речима, између осталих, Црква поучава све православне, ступајући у Велики пост. Оне појашњавају све што се тиче чудне двосмислености новца.
У области новца, ма како се то некоме чинило неочекиваним, на крају крајева све зависи од срца: „Јер где је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше“. Ово је исто као када би нас преко новца који поседујемо – Господ запитао: „Но, где је ваше стварно благо? Шта сте ви у ствари изабрали? Ако сматрате да сте изабрали Мене, до кога степена се простире ваш избор?“ Нема ничег зачуђујућег у томе, што Господ условом Свог учеништва, поставља захтев одбацивања свега. Раније или касније, Господ ће тражити од нас да поделимо своје богатство (материјално или духовно) са другима. Пре или касније, али искључиво ради љубави према њему и зато што ми хоћемо да постанемо Његовим ученицима.
И зато што ми мимо Христа, не налазимо ни на небу, ни на земљи другог блага.
 
„Руски Дом,“
бp. 3/2005.г

Један коментар

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *