НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
ЗАР ЈЕ БОГ РАВНОДУШАН ПРЕМА ЗЛУ?
 
Многи сматрају (вероватно због своје непромишљености) да је сада код нас све успешно: цркве су отворене, духовне литературе је на претек; прича се да су у Москви на црквене празнике храмови пуни народа. Не знам, али ми се чини да придошлим (посетиоцима) најпре упадају у очи казина, ресторани, барови и свакакав срам. А ако одете 200-300 км. од престонице, видећете друкчију слику. У храмовима нема скоро никога, зато што ускоро ни становника неће бити. Слика је једна – „мрскост запуштености“ при потпуној равнодушности власти према својој земљи и својим људима. Нерентабилно им је да помогну пензионере, те су им укинули повластице. Нерентабилно им је и бесплатно образовање и медицинске услуге, те се све комерцијализује. Бесплатно лечење не можеш измолити. Колико само људи умире…
Но, ако се већ тежи нашем потпуном уништењу, није ли време да се понашамо као у ратним приликама? Знам да ћете рећи да је на свему воља Божија, али зар је Бог равнодушан према оволиком тријумфу зла?
 
3. Н., Калужска обл.
 
Одговор: „Моја је освета и ја ћу вратити“ – каже Господ. Како се може брзо догодити Божија освета! Од свих грехова, невино проливена крв најпре превршује дуготрпљење Божије. Пример овоме је смрт Иродова, која је наступила убрзо после убијања невиних младенаца. Ирод се испунио таквом злобом и махнитошћу да је представљао не само непрестано мучење за своју околину, већ и за самог себе.
Господ нам показује каква судбина очекује Његове гонитеље и гонитеље Његових следбеника. Сви који прогоне Христа и Његову Цркву постају изроди. Они су ван рода људског и биће одбачени од људи ако се не покају.
Зар се ово није догодило код нас у Русији за време најсуровијих гоњења у историји? Зашто се тако брзо срушило оно што је изгледало да ће остати до века? Каква је судбина достигла гонитеље Цркве – Лењина, Троцког, Стаљина, Хрушчова? Шта је остало од њих данас? А таква ће судбина ускоро постићи и садашње уништитеље народа и хулитеље Христа. Господ нам говори да се не бојимо никаквих искушења, јер се све догађа по Промислу Божијем. Бог је послао Јосифа обручника у Египат, где је овај пребивао усред мрака и безбожја, све док га Онај Који га је довео тамо, није извео од туда.
У свим догађајима ми треба да се научимо да јасно разумемо смисао онога што се дешава и видимо Бога Који иде испред нас. За ово је потребно једноједино – испуњавати Његову свету вољу, дату у Његовим светим заповестима. И тада ће свуда са нама бити Бог. Нема таквог места на земљи, где не би било Његовог благодатног присуства. Анђели Божији јављају се Јосифу у Египту, Језекиљу у Вавилону, Јовану Богослову – на Патмосу, новим мученицима и исповедницима нашим – иза бодљикавих жица конц-логора. Анђео извештава Јосифа обручника о Иродовој смрти: „Устани, узми Младенца и Матер Његову и иди у земљу Израиљеву, јер су умрли они који су тражили душу Његову“. Они су умрли, а Христос живи. Свети исповедници се понекад јављају чудесно избављеним из руку гонитеља и сведоче о њиховој смрти. Тако Цар Свете Цркве утишава буру, и не једном је она обретала тишину усред гоњења. Но, најглавније је да чак и при видљивом тријумфу непријатеља Христових, ми можемо победоносно рећи: они су умрли, а Христос и они који су Његови, живе.
Ми видимо како једни врази смењују друге да би се борили са Христом и Његовом Црквом. И само што нестане један непријатељ, његово место заузима други. Ђаволу је потребно да не слаби у свету непријатељство против Господа и Његове Цркве.
А обазирући се на питање да ли се треба понашати као да смо у ратним приликама, погледајмо како Спаситељ опрезно од самог почетка савршава Свој пут, учећи овоме Своју Цркву. Св. Јосиф обручник, чувши да Архелај царује у Јудеји, уместо Ирода оца својег, побојао се да иде тамо“. Бог никада не подвргава Своја чеда бесмисленим опасностима, него све чини ради испитивања њихове верности и ради њихове вечне славе.
И Господ узима на Себе од самог почетка сва наша понижења, да би нам дао Своју славу, те никаква понижења(увреде) неће бити неподношљиве за нас, ако се удостојимо да их примимо Христа ради.
 
„Руски Дом“,
бp. 1/2005. г.

Један коментар

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *