НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
ФРОЈД
 
Драги баћушка Александре, благодаримо Вам на редовним иступањима у часопису “Руски дом”. У једној публикацији о Ничеу, поменули сте и Фројда. Можете ли нам подробније рећи о духовним опасностима, које садржи у себи фројдово учење?
 
И. Тарасов, Г. Владивосток
 
Одговор: Двадесети век је протекао у знаку три водећа лажна пророка – Маркса, Ничеа и Фројда.
Однос према Фројду мењао се од одушевљеног до негативног, да би се на крају крајева учврстило постојано мишљење о њему као великом научнику. Фројдова дела су недоказива, необразложива, са финим фантастичним причама, но тим он није мање наметнут читавом свету. Овде је између осталог, једна од одгонетки антихриста: ако се уопште поверовало таквој ситној лажи, како онда не поверовати оној крупнијој.
Одсуство здравог разума је феномен гомиле. Што један каже – то сви понављају, а ово се најчешће дешава уз помоћ ђавола. Увек је лако наметнути лажну слободу: разделити богатство богатих (Маркс), ослободити се од одговорности – Фројд. Као и Маркс, Фројд је обећавао срећу без Бога. “Људи обмањују себе измишљајући своје грехове држе себе стегама.” Дођите код мене, говори он, и ја ћу вас ослободити од ваших комплекса и невоља.” Као што би рекао Достојевски – главно је осмелити се. Фројд се осмелио да гомили наметне лажно учење..
Бездуховност – то је оно што треба пре свега рећи о Фројду. Уместо моралности предлаже се психоанализа. Њега су прихватили сви неверујући, иштући, да тако кажемо, оправдање зла – талмудску мудрост.
У сваком човеку постоји грех, а Фројд тврди: “И поред тога, не стешњавајте се.” Ово је вредно само за атеистичку свест и осредње умове. Подсвест човека он ставља на прво место: “То је човекова природа и отуда долази све стваралаштво, сав живот.” Фројдист Андре Жид не устеже се да пише о своме хомосексуализму. Енглески филозоф Б. Расел, такође следбеник Фројда, проповедао је потпуне моралне слободе и спроводио експерименте над сопственом децом: “Филмови страве и непристојне сцене су корисни, тврди он, зато што ослобађају подсвесно.”
Фројд је узвеличао – јавно обнаживање, што је довело до “сексулане револуције” и легализације хомосексуализма. Он је такође дао подстицај за све врсте духовног ексхибиционизма. Ево Фројдове психоанализе: “Испричај своје снове од детињства, о твојој првој вези, о потискивању жеља.” Он се усудио, ђаволски бестидно, да се дотакне најскривенијих тајни људске душе. Његова психоанализа је антиисповест, тј. “доле стид”, глас самог ђавола упућен човеку: “Не треба се стидети, већ без кајања, кажите једни другима и свима о својим најбестиднијим жељама.”
Да не говоримо о ономе што се догађа сада. Ево типичне ситуације коју дели, са читавим светом, млада особа у штампи: “Родитељи ме васпитавају тако да немам комплекса, зато се ја два пута недељно састајем са својим младићем и живим са њим.” Она је већ дужна да ово чини, да не би била роб страха и “комплекса”.
Међутим, услед непознавања човекове природе, Фројд не познаје ни тајну пола. Он нигде не говори о монаштву (по његовом мишљењу они су сви психопате). Фројд нигде не пише да је пол повезан са рађањем деце. Нигде код њега нећете наћи речи да жена и муж желе дете. Тајна пола одељује се од рађања деце, а то је оно најантихришћанскије и најантиљудскије – што је сада присутно у свету.
Такође, нигде код Фројда нема ни наговештаја о потреби за љубављу. Он и не зна шта је то љубав на људском нивоу; физичка блискост без љубави унижава човека и превраћа га у скота.
Фројд је породио “потрошачко друштво”, друштво потрошње туђег тела. Ви имате тела, но ви нисте за њега одговорни: грех не постоји. То што хришћани називају грехом у ствари је природно за човека и тога се не треба стидети, већ треба постајати самим собом.
Фројдов човек је биолошка особа која гази све у име задовољења својих жеља. Егоизам доведен до крајњих граница је – устајање на Бога. “Психички здрав човек”, изјављује Фројд, “не може веровати у Бога.”
Говори се још о генијалној Фројдовој интуицији. Но, не познајући стварну човекову природу – Фројд није рекао целу истину, већ само један њен део. И оно што се представљало као исцељење, таквим се није показало. Болесни су се безуспешно подвргавали психоанализи до краја живота. Човек – разумно биће, а за Фројда “царски пут” за несвесно су снови. То му је сами ђаво наметнуо. Ми знамо како треба опрезно ићи тим “путем”. Пред нама је псеудонаука, фалсификација, разноврсна нагађања, довођење сновиђења до научне догме.
Но, тим није мање Фројдова психоанализа била популарна. Ромен Ролан, Херберт Велс, Штефан Цвајг и други знаменити материјалисти пишу му хвалоспеве. Свуда се на универзитетима организују Фројдове катедре. О њему је написано брдо литературе. Нарочито је постао популаран фројдизам у Америци, не само на факултетима, већ и у школама. На Западу он постаје култна фигура, као Маркс у Русији. Совјетских година, када је све било под забраном, млади “интелектуалци” су говорили један другоме: “Ето, Фројд је све знао.”
Но, овај штетни мехур од сапунице више је утицао на рушење живота човечанства, неголи Маркс. По моме мишљењу он је штетнији и од Маркса и од Ничеа, иако сваки од њих има свој отров. Ако је Ниче сишао са ума од своје безумне поезије, то овај дише самозадовољством предсказујући да су све несреће човекове повезане са неком наметљивом идејом са којом се н не може сложити.
Антихришћанство се пројављује на разне начине у разним областима за разне људе. Фројд је један од предвесника антихриста.
Ми говоримо о њему тако подробно, да би знали какав се непријатељ рода људскога, у нашој култури и историји, противи Крсту Христовом и Његовој крсној заповести, а и да се не би чудили зашто данас живимо у тако развраћеном свету.

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.