НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
О ИСМЕВАЊУ ИСТИНЕ
 
Како се ви односите према Кјеркегоровим речима: “Када би Христос дошао у наше време, не би Га осудили на смрт, већ би Га просто исмејали”?
 
Н. Зајцев, Г. Москва
 
Одговор: Заповести блаженстава које се произносе на богослужењима, свакодневно нас подсећају на такве перспективе мучеништва. Блажени изгнани правде ради”, “Блажени сте када вас вређају и гоне Мене ради”.
Господ говори о мученицима истине. Разуме се, сваки мученик је сведок Истине, Која је Сам Христос и Цркве, од које је он примио своју хришћанску веру. Но и поред предавања на мучења и смрт за Христа и Његову Цркву, Његови гонитељи надахнути ђаволом не либе се ни од какве лажи и клевете. Истина ће се називати лажју, јер не само да ће” вас вређати и свакојаке неправде причати о Мени “, него ће вас принуђавати да се одрекнете самих себе и при томе изјављивати да “не постоје никаква гоњења Цркве”.
Ово исмејавање истине је карактеристична црта последњих времена. Било је времена када су мученици умирали сведочећи принародно о слави Христовој(овај израз се може наћи у свим мартирологијама).
Ми знамо како идеологије XX и XXI века унижавају човека, да би поништиле истину. Крајње понижење мученика састоји се у томе, да се лише могућности сведочења. Они не могу сведочити никоме ни о чему и смисао њихове смрти је сакривен од света и јављен Богом.
“Ако би Христос дошао у наше време” – наводите Ви, Кјеркегорове речи – “Њега не би предали на смрт, већ би Га просто исмејали”.
Познате су речи Стаљинове (а сличне су и код Хитлера): “Не чините од њих мученике”. Хитлер је говорио: “Неке ја радије не чиним мученицима. Довољно ми је да их истакнем као грубе преступнике. Ја скидам са њих маску пристојности и ако се то не покаже довољним, ја их чиним пред свима смешним и ништавним”. Иза ових декларација немогуће је не чути глас Ничеа, омиљеног Хитлеровог писца, који се у својем “антихристу” овако обраћа “богословима”, тј. верујућим у Христа: “Зар ви мислите, да ћемо вам дозволити да постанете мученици за вашу лаж?”. Овде говори сам ђаво, представљајући истину лажју, а мученика – преступником.
Међутим, отац лажи, клеветник не престаје да буде човекоубицом. Једно никако не искључује друго. И иза бујица његове прљавштине пролиће се нове реке мученичке крви. Враг рода људског не престаје да употребљава сва њему расположива средства.
Тако су покушавали да убију смехом религију, штампајући хумористичке журнале “Безбожник”, “Антирелигиозник”. А данас – “МК”, “Мегалополисекспрес” и др., који се не могу ни пребројати.
Тако су убиство светих Царских мученика пратиле најгнусније клевете и изругивања не само пре, него и после револуције. А и данас, већ после званичне канонизације са још већом мржњом и оштрином иступа, по слову св. праведног Јована Кронштатског, она “позната публика”. Нека нико не сумња да ће телевизијска техника коју смо ми надзирали недавно, уочи тзв. председничких избора, бити искоришћена са свом ђаволском моћи против нас.
Овим крајњим страдањима, сагласно Јеванђељу, открива се за мученике блаженство Царства Христовог. Сукоб између истине и лажи завршиће се судским процесима: над сведоцима истине. Наступа време, када ће Јеванђеље Христово и правда Његова предстати пред судом ћесаревим и судом света.
 
“Руски Дом”
бp. 9/2004. г.

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.