НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
СТАРИ И НОВИ КАЛЕНДАР
 
Баћушка, када треба празновати Нову годину, 1. јануара или 14-ог? Многи говоре да је то немогуће 1-ог, зато што је у току пост и Црква живи по другом календару.
 
р. Б. Виктор Лихачев, Москва
 
Одговор: Током Божићног поста много је црквених празника када је по уставу разрешена риба и вино. Пројављујући хришћанску љубав и расуђивање за православног човека је нормално да седне за празнични сто са својим ближњим и попије са њима чашу вина.
Ми савршавамо благодарствени молебан уочи грађанске Нове године, и то је правилно. Неки погрешно сматрају да православни не треба да учествују у овоме догађају. “То се нас не тиче” – говоре они – “код нас је друго време. Нова година може наступити, по старом, само 14. јануара.”
Некада се Нова година у Русији празновала 1. септембра и поклапала са почетком црквене године. И до овог времена или управо на тај дан започињемо богослужбени круг и улазимо у наше празнике. Међутим, за време Петра Великог, грађанска Нова година пренешена је на 1. јануар, као у Европи. Уопштено говорећи, овај датум је потпуно услован и на крају крајева могао се изабрати насумице било који дан и започети рачунање Нове године од њега.
Учествовање у празновању Нове године је наше природно људско општење и ми треба у њему да учествујемо као и сви. То је тако нормално, као што један град називамо управо оним именом којим се сада зове, а не тако како би ми хтели. Поред тога овде је присутан неки смисао: пророчанство о томе шта се дешава са нама данас. Када је Бог ступио у време, оно се осветило Његовим присуством. Када би наше друштво живело сагласно овој тајни коју је донео Христос, тада би имало смисла празновати Новолетије 14. јануара. Но, происходи све веће расцрковљавање човечанства, које живи само по себи, по својим мерилима. А, продубљивање расцрковљења доводи до рашчовечавања друштва. Но, ми не живимо тим мање у таквом друштву. И различитост датума напомиње нам реалност у којој се налазимо.
У вези са овим хтео бих да се задржим на два момента, врло важна за разумевање онога што се чини са нама данас.
Од давног доба, усмереност времена се изменила. Промена календара на Западу, као што знамо, произишла је у 16. веку. Она се поклопила са временом када је људско друштво променило свој дотадашњи начин живота. Уместо устремљености на вечност, која је својственачовеку по његовој природи, људи су се окренули тајанственој будућности; тј. они се баве задацима које поставља сутрашњи дан. На крају крајева, ово је довело до револуције у Европи и до оне тако рушилачке револуције у Русији.
И данас људи, ради будућности, жртвују садашњост, губећи тако и будуће, и садашње, и небеско, и земаљско; губећи и вечност и време. И ради будућности данас происходе процеси обједињавања, брисања граница – не само политичких и економских, него и брисање непоновљивих националних и просто људских црта које припадају свакоме јединственом и непоновљивом човеку. Ово обједињавање завршиће се као што знамо, зацарењем “човека безакоња” који тобоже утврђује торжество времена и свих достигнућа која могу бити у времену, али са потпуним губитком благодатне вечности.
Ради ове благодатне вечности, живећи у друштву по грађанском календару, ми треба да се бринемо да сачувамо неприкосновеним наше “свештено време” – богослужење по “старом календару”. Ради чувања наших постова и празновања празника светих свих векова, наш црквени календар треба да остане неизмењен, непокретан као вечност која улази у наш живот кроз ове догађаје.
Живот хришћанина пролази кроз време и вечност. Дај Боже да у новој години будемо достојни грађанима својег Отачаства, земног и небеског. И каква год нас искушења очекивала на земљи, Господ, ако смо му верни, припрема поново за свакога од нас небеске утехе у празнику Рождества Христовог и даље – у Пасхи Господњој и у свим великим празницима, позивајући нас да будемо причасницима вечне Његове радости.

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.