НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
“А ШТО ВАМА ГОВОРИМ, СВИМА ГОВОРИМ: СТРАЖИТЕ!”[1]
(Размишљања поводом рушења Светског Трговинског центра у Њујорку)
 
У штампи је толико тога казано после недавних терористичког акта у Америци. У основи ту се разматра политичка и економска страна проблема, но какав је духовни смисао овога догађаја? Чини ми се да се у оваквим догађајима откривају одједном многи аспекти, а њихова апокалиптичка димензија је несумњива.
 
Е. А. Бељскаја, Г. Москва
 
Одговор: Напад на Америку, 11. септембра 2001. године, који је читав свет посматрао на ТВ, је апокалипса наших дана, у истоме реду са таквим догађајима као што је Чернобил и њему слични.
Ко год да је извршио овај злочин – непозната фанатичка секта, или до сада непозната терористичка алијанса или сам ђаво – овде је очигледно деловање руке Божје. Чак и светска средства масовних информација анализирајући трагедију непрестано се обраћају симболизму Св. Писма.
Неко је већ приметио, да је развејавање у прашину двеју кула Светског трговинског центра – две глинене ноге савременог колоса, описаног у другој глави пророка Данила. Он је био начињен од злата, сребра, бронзе. Његове ноге су биле делом гвоздене, делом глинене. Камичак тероризма који их је разрушио испунио је собом сву земљу приморавајући је на дрхтање пред невидљивом и свуда присутном опасношћу.
За хришћане је природно да овде виде Вавилонску кулу о којој је Христос рекао: “Мислите ли ви да су људи погинувши од њенога пада били грешнији од других? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ће те тако изгинути”. (Лука 13, 45). Својом страшном посетом на дан Усековања Чесне главе Св. Јована Претече, усред Иродовог бестиднога пира, Господ призива читаво човечанство на покајање. Пре свега народ Америке потрешен невиђеном несрећом, да му се не би догодило још горе. И народ Русије, који се још назива православним, да иста несрећа не би наишла на њега.
Но, поред Силоамске куле ми морамо видети и другу кулу, Вавилонску. Нисмо ми први приметили, да сама реч “облакодер” садржи изазов директно упућен небесима. Њујорк је једном назван Новим Вавилоном. Вавилон – по тумачењу Св. отаца, с једне стране представља “блудницу”, а с друге стране – стварни град, саграђен по последњој речи технике. Реч “Вавилон” буквално означава мешавину. То је та иста “хришћанска цивилизација” која располаже чисто спољашњим достигнућима у науци и техници при нагло (силно) нарастајућем духовном – моралном распадању, коју ће антихрист довести до људског савршенства без Бога, лажног савршенства израженог “људским бpojeм” – 666.
 
Пред нама се само одшкринула, још се не отварајући до краја, дакле само одшкринула 18. глава Апокалипсе. Пожар о коме се говори у овој глави мора бити тако необичан, да ће они који га буду гледали из даљине видети дим од пожара. Три пута се у овој глави понавља:
 
“како у једноме часу дође суд твој”! (10. стих)
“у једноме часу пропаде толико богатство”! (16. стих)
“у једноме часу опустје”! (19. стих)
 
Буквално за један сат догодило се рушење кула Светског трговинског центра пред очима свих. Сигурно да Бог може произнети Свој Суд не само у “једноме” дану или “часу”, него чак у једноме тренутку.
Међутим, родивши се, антихрист се неће открити свету пре свога пунолетства и пре него што буде узет са земље “задржавајући”, под којим Св. оци сматрају благодат Светог Духа и законску државну власт.
Како се не сетити поново данас, јануара 1991. године, када је тадашњи председник САД, Буш – старији објавио почетак рата у Персијском заливу: “Ставком у овоме рату – рекао је он – не јавља се само једна мала земља (Кувајт). Овде је присутна једна велика идеја, идеја новог светског поретка”.
Већ је речено да се ове речи за којима је уследило убијање на хиљаде мирних грађана, подударају са познатим хвалисавим речима Хитлера и са комунистичким обећањима “светле будућности” човечанства, које су се преокренуле у кошмар. Код нас православних хришћана овај слоган “Нови светски поредак” изазива асоцијације о надолазећој светској катастрофи о којој пророчки говори Св. Писмо. “Мир и безбедност” једне светске владе изненада се преокреће у “пагубу” за читаво човечанство. Судећи по Светом Писму и историјским летописима чежња за влашћу над светом, без обзира је ли диктирана добрим намерама или обичном грамзивошћу, скоро увек је повезана са идолопоклонством, атеизмом или сатанизмом.
На зачуђујући начин данашња неопходност уједињава против претеће свима опасности, открива перспективу стварања једне светске државе са наглом растућом контролом специјалних служби. И као да под називом уништавања тероризма они почињу да угушују свако неугодно им противљење.
Усред потресног плача за невино убијеним, ми такође чујемо плач о којем се говори у 18. глави “Откривења” плач царева земних који блудничише и расипаше са Вавилоном, при погледу на његове угарке и плач трговаца због губитка тржишта које им је доносило толико профита.
Сви светски произвођачи стицали су се у овоме граду, и они оплакују изгубљене паре. Но, и у овоме догађају само се назире истински смисао пророчанства.
Масмедији саопштавају о пометњи која је настала на финансијским берзамау прве дане после катастрофе. Сада трговци долазе себи. Они више не сумњају да ће се још више обогатити приликом “акције одмазде” када буду продата брда “улежалог” оружја и добијене поруџбине за производњу новога. Поред тога они већ предосећају освајање нафтне индустрије на Блиском Истоку.
Председник Америке објавио је да ће на рушевинама кула у Њујорку бити саграђене нове.
Како све ово оценити? Онако као што стоји у Откривењу Јовановом: (9,2021) “А остали људи који погибоше од ових зала не покајаху се од дјела руку својих, да се не клањају демонима, ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним… И не покајаху се за убиства своја, ни за гатања своја, ни за блуд свој, ни за крађе своje”.
Очигледно приближава се испуњење свега осталога о чему говори књига Апокалипсе.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Мк. 13,37

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.