НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
ПОСЛЕ КАНОНИЗАЦИЈЕ
 
Сећам се да се до скора у Цркви говорило о Св. Царским мученицима. Толико се наде полагало на њихову канонизацију, наводила су се пророчанства стараца да ће се „прослављењем Цара – прославити Русија“ и томе слично. Но, канонизација је била и шта се изменило? Где је тај препород Русије, макар и у далеким наговештајима? Зашто се ништа не чује о чудима, подобно онима о којима се раније редовно говорило преко „Радоњежа“? И уопште зашто се одједном ућутало на ову тему, као да нас се она више не тиче?
 
Д. Петров, г. Москва
 
Одговор:
 
Да започнемо са чудима. Међу чудесима која јавља Господ преко Царских мученика можда је највеће чудо њихове канонизације. Све је било против, но непријатељи Православља и Русије потценили су реалну могућност канонизације. Они су стално говорили да ње не може бити. „Па, наћи ће се један-два маргинална архијереја“ – све време понављала је њихова штампа – „а и они су потпуно сумашедши.“ Но, сам Бог је уприличио ово чудо. Канонизација је показала да правда постоји и да се све истинско награђује.
Колико је само година трајала лаж, колико се времена прећуткивало, тако да скоро нико о Царевој светости није знао. Задивљујуће је да је из горушичиног зрна израсло дрво под чијом крошњом налазе хлад многи, усред неподношљиве жеге данашњег ада.
Ово је утеха за читаву Цркву: ма колико беснело зло, чувајте верност своме Господу и Он ће извести вашу истину на светлост дана.
Не треба да буде лажног оптимизма, но ми смо сведоци највећег чуда. Цар је победио, јер с њим је Бог. И са нама је Бог. Остварила се воља Божија. Ово је епохални догађај који закључује двадесети век. То је граница наше историје, попут револуције 1917. год. или стрељања Русије 1993 год. Канонизација царске породице значи да нас Бог није оставио усред садашњег геноцида и пропасти. Бог нам је даровао ову канонизацију у најтежем моменту наше историје, да би нам показао да није све изгубљено. На крају крајева, непријатељи Русије су управо због тога устукнули, јер су били апсолутно уверени да је процес распада Русије незадржив. Разуме се, они ће учинити све да преврате ову канонизацију, као што смо раније говорили, у безначајни украс, но као и увек од њих је остала сакривена главна дубина.
Овде је мистички извршена велика прекретница и Русији се даје шанса којом се Црква може користити без стида пред садашњим распињатељима Русије – јер Св. Цар-мученик није просто један од мученика, већ Помазаник Божији – и тада ће чини зла спасти и откриће се Христова љубав.
С обзиром на стање нашег народа и Цркве, логично је очекивати даће ускоро над нашом земљом протутњати нова прочишћујућа олуја.

Један коментар

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *