НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
О ГРАНИЦАМА ПОСЛУШНОСТИ ВЛАСТИ
 
У Светом Писму је речено да је свака власт од Бога. Ово нам се стално напомиње у вези са безакоњима садашњег руководства. Такође се Говори да су знамените речи апостола Петра: “Бога се бојте, цара поштујте” написане при безбожном Нерону – да ли то значи да и непоштену власт треба поштовати? А ако нас власт приморава да идемо против Бога, је ли и то такође од Бога? Можемо ли се понашати како нам годи, очекујући да ће Бог све покрити? Све чешће се чују оптужбе нарачун Црквео “новом духовенству” које сраста са “новорусима”. Сигурно да ту има много злобе и клевета али где има дима има и ватре. А шта да кажемо за мученике који су (истовремено) осуђивали цара и за оне апостоле који га нису слушали, а нама говоре да га поштујемо? Где је граница послушања власти за нас?
 
М. Климов, Г. Орел
 
Одговор: Апостол Павле пише да је државна власт (углавном римска власт), установљена ради тога да би била оруђе у рукама Промисла Божијег, да би спасла свет од хаоса (Рим. 13, 16). “Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, било пријестоли или господства или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано” (Кол. 1, 16). Када не би било државне власти, учи апостол Павле, то би се свет распао у парам парчад. Ово врло добро знају они који хоће да разруше било коју државу, а затим униште народ. Разрушити власт – значи допустити хаос у свету.
Свето Писмо нас учи да је свака власт Богом установљена. Они који се противе власти, противе се Богу и навлаче на себе гнев Божји. Дакле, независно од тога ко се налази на власти, хришћани су дужни да буду послушни тој власти као Божијем установљењу. Небитно је да ли власт свесно или несвесно испуњава ову Божанску функцију – чувања света од хаоса – хришћани су призвани да јој помогну у овом врло важном служењу, чак иако је на власти Нерон, гонитељ хришћанске Цркве.
А када власт приморава хришћанина да поступи против вере и истине, правичности и савесности, тада нам приличи да послушамо реч Божију која каже да треба да слушамо више Бога, него ли човека. У таквим случајевима послушање власти постаје непослушање Богу. У свим осталим случајевима дужни смо да јој будемо послушни. Када је ово послушање истинско, Бог открива Самога Себе за испуњавање Његових заповести.
Ми треба да размислимо и о одговорности оних који су на власти и о томе како се остварује власт. Сви мудраци говоре да пре него што научимо да управљамо другим људима, нужно је научити управљање својим сопственим страстима. То знају чак и незнабошци. Хришћани су свесни тога још дубље: (Гал. 5, 24-25)
24. “А који су Христови, распеше тијело са страстима и жељама.
25. Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо”.
 
Ко је Христов дужан је да “распиње плот своју” и ако хоће да испуњава власти истински, у Богу, по хришћански.
Потпуно је јасно да је недовољна висока лична моралност за остваривање власти (нпр. у Цркви). Недовољно је свештенику или епископу да буде само благочестив. Он мора да има и особене дарове благодати Божије, зато што од њега зависе путеви других људи. Потребна је и разборитост и такво послушање Божје власти, знање Воље Божије до које се долази подвигом.
Велика је одговорност “обученог у власт” за оно што се дешава са народом. Свети Оци кажу да ће владар давати одговор пред Богом за то што на пример није заштитио свој народ у време опасности, било због малодушности или из било ког другог разлога. Он је одговоран пред Господом ако увуче свој народ у неправедан рат. Како је страшна казна за проливање невине крви чак и једног човека! А колико је тек страшна казна када се пролива крв многих и читавог народа, управо зато што владар тог народа поступа неправедно и неодговорно! Власт која му је дана од Бога он окреће против Бога и народа који му је поверен. Због злоупотребљавања власти долази ново зло: побуне и провале народног гнева. Понекад се и сама природа буни пожарима, земљотресима, бурама и упозорењима да власт потире (уништава) основе живота, праведности и поретка на којима је дужна да почива.
Безбожан владар причињава зло не само једноме човеку, већ целом народу. Ово зло може бити насиље – припремање вечне смрти за милионе људских душа. Овде се степен одговорности владара још повећава у односу на проливање невине крви.
Свети Тихон Задонски је пророчки говорио да је не само власт него и они који су под влашћу одговорни за све што се догађа у отачству и у свету. Долази време, каже он, када ће не само сваки човек дужан бити да се моли за своје личне грехове, приносећи Богу покајање – већће сав народ произносити:
“Сагрешисмо пред Тобом Господе. Сви учинисмо безакоње, сви смо криви пред Тобом”.
Један други Свети Тихон, патријарх Московски молио се испред руског народа у време великих несрећа.
За шта смо криви?
За убиство Цара – помазаника Божијег, за оскверњивања светиња наших, за то што поново и поново претпостављамо своје земне варљиве успехе Крсту Христовом. И за горе од свега: што своју, грехом искварену вољу, стављамо изнад Божије и људске правде.
Управо због тога смо добили власт која потире (гази) све основе истине и правичности. Уместо помазаника Божијег добили смо, уистину сатанске помазанике, који смењује један другог. Док у нама не буде свести о овим простим истинама, док у нама не буде никаквих промена, нећемо се приближити Богу.
Зар није очигледно, да је због верности првих ученика Господу, била дарована свету на многе векове, државна власт заснована на хришћанским принципима? Благодарећи истој спасла се већина народа а не само остатак. Но, каква год да је у свету власт, онима који љубе Бога – тј. онима који Га ишту кроз испуњавање светих заповести и знају да сва власт увек припада Богу – све садејствује на добру.

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.