НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
ДОСТОЈЕВСКИ И ИСТИНА
 
Код Достојевског у “Дневницима писца” има овакво расуђивање: “Ако ми са математичком тачношћу докажу да је истина ван Христа, ја ћу радије остати са Христом”. Није ли ово признак антихришћанских тенденција у стваралаштву Достојевског?
 
А. Десницкиј, г. Минск
 
Одговор: Несумњиво је, да је Христос који је одвојен од истине – лажни христос и антихрист. И овај процес одвајања Христа од истине је врло опасан. То је “тајна безакоња” која је све очигледнија у савременој култури.
Међутим, не покушавају само да одвоје Христа од истине, него и истину од Христа. Зато мисао Достојевског није толико парадоксална, колико крајње проста. Ако свет тако одели истину од Христа и помоћу свог “лажног разума” (да употребимо светоотачки израз), каже да су истина и Христос неспојиви, он ће се радије определити за Христа, за Истину коју свет не може примити.
О овоме управо говори апостол Павле у својој знаменитој химни Крсту у Посланици Коринћанима: “јудејима (иштућим чуда и оправдања законом) крст је саблазан, а јелинима (иштућим спољашњу мудрост) – лудост”.
При томе, савремени свет све мање тражи правду и мудрост. Он се толико удаљио од Христа да је спреман да математички доказује, стару као свет, незнабожачку истину “ин вито веритас” – истина је у вину. Или како се говори “једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети”, ако на Крсту није распета Истина и ако Христос није васкрсао

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.