NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
DUH MOLITVE POČETNIKA
 
UVOD
 
Ovde iznosimo učenje o tome kakva je molitva svojstvena početniku koji je tek počeo da ide ka Gospodu putem pokajanja. Osnovne misli izneli smo zasebno, sa ciljem da se na njih pri čitanju obrati veća pažnja, a i da se lakše zapamte. Čitanje ovih misli napaja um istinom, a srce smirenjem, i zato može da daje duši odgovarajuće smernice u njenom molitvenom podvigu i posluži kao pripremno zanimanje za takav podvig.
 
1. Molitva je uznošenje naših moljenja Bogu.
2. Osnova molitve sadržana je u tome da čovek jeste palo biće. On teži da dobije ono blaženstvo koje je imao pa izgubio – zato se i moli.
3. Pristanište molitve je u velikoj milosti Božijoj prema ljudskom rodu. Sin Božiji je radi našeg spasenja prineo sebe svome Ocu kao žrtvu milosti i pomirenja: na toj osnovi, ako želiš da se predaš molitvi, odbaci sumnju i dvodušnost.[1] Ne reci sam sebi: „Grešnik sam; zar će me Bog uslišiti?“ Ako si grešnik, onda se upravo na tebe i odnose utešene Spasiteljeve reči: Nisam došao da zovem pravednike no grješnike na pokajanje.[2]
4. Pripreme za molitvu su: polugladan stomak, odsecanje briga mačem vere, iskreno praštanje svih uvreda, blagodarenje Bogu za sve nevolje u životu, udaljavanje od sebe rasejanosti i maštanja, pobožni strah, kao nešto što je čoveku tako svojstveno da ima kada mu, po neizrecivoj dobroti Tvorca prema tvorevini, bude dopušteno da razgovara sa svojim Tvorcem.
5. Prve Spasiteljeve reči palom čovečanstvu bile su: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko.[3] Zato, dok ne uđeš u to Carstvo, kucaj na njegova vrata pokajanjem i molitvom.
6. Istinska molitva je glas istinskog pokajanja. Kada molitva nije živa zato što u sebi nema pokajanje, tada ona ne ispunjava svoje određenje, tada Bog ne mari za nju. On neće odbaciti duh skrušen, srce skrušeno i uniženo.[4]
7. Spasitelj sveta naziva blaženim siromašne duhom,to jest one koji misle da su upravo oni najniži, da su pala bića, i da su ovde, na zemlji, u izgnanstvu, izvan svoje istinske otadžbine – neba. Blaženi siromašni duhom koji se mole potpuno svesni svog siromaštva, jer je njihovo Carstvo nebesko.[5] Blaženi koji plaču u svojim molitvama od osećanja svog siromaštva, jer će se utešiti[6] blagodatnom utehom Svetog Duha, koja se sastoji u Hristovom miru i u ljubavi u Hristu prema svima bližnjima. Tada niko od bližnjih, ni najljući neprijatelj, nije isključen iz zagrljaja ljubavi toga koji se moli; tada taj koji se moli biva pomiren sa svim najtežim prilikama zemaljskog života.
8. Učeći nas da se molimo, Gospod čini da duša koja se moli postane slična udovici: suparnik je vređa, i ona uporno dolazi nepristranom, pravednom sudiji da je odbrani.[7] Ne udaljavaj raspoloženje svoje duše od ove sličnosti. Neka tvoja molitva bude uporno žaljenje na greh koji nad tobom vrši nasilje. Udubi se u sebe, raseci sebe pažljivom molitvom,i videćeš da i ti živiš kao udovac u pomenutom smislu pred Hristom, a sve zbog greha, tvog neprijatelja koji živi u tebi i izaziva u tebi unutrašnju borbu i mučenje, i činite tuđim Bogu.
9. „Sav dan,“ – govori o sebi David – „sav dan zemaljskog života – postiđen hodih[8]; provodih ga u blaženom žaljenju zbog svojih grehova i nedostataka – jer se slabine moje napuniše porugama, i nema isceljenja telu mome’.'[9] Slabinama je nazvano idenje putem zemaljskog života a telom čovekovo moralno stanje. Na svakom koraku sve ljude na tom putu dočekuje brojno kamenje spoticanja; moralno stanje ljudi ne može se izlečiti nikakvim sopstvenim sredstvima i naporima. Za naše isceljenje neophodna je Božija blagodat, a ona isceljuje samo one koji priznaju da su bolesni. Siguran znak našeg istinskog priznanja da smo bolesni je naše brižno i neprestano prebivanje u pokajanju.
10. Služite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu sa trepetom,[10] govori prorok, a drugi prorok govori u ime Boga:na koga ću pogledati? na nevoljnoga i na onoga koje skrušena duha i ko drhti od moje riječi.[11] Gospod pogleda na molitvu smirenih, i ne ponizi moljenje njihovo.[12] On daje život, to jest spasenje, onijem koji su skrušena srca.[13]
11. Bog odbacuje molitvu onoga koji se ne moli kao grešnik, makar stajao na samom vrhu lestvice vrlina.[14]
12. „Smatram da se nalazim u samoobmani svakog onog dana u kome ne plačem zbog sebe“, rekao je jedan blaženi trudbenik istinske molitve.[15]
13. „Makar prolazili mnoge najuzvišenije podvige“ – rekao je sveti Jovan Lestvičnik – „oni nisu ni istiniti ni plodni ako u njima nemamo bolno osećanje pokajanja.“[16]
14. Žaljenje u mislima zbog greha častan je dar Božiji;onaj koji to žaljenje nosi pobožno u svojim grudima i čuva ga kako dolikuje, taj nosi svetinju. Ono zamenjuje sve telesne podvige, u nedostatku snaga za njih.[17] Suprotno ovome, od snažnog tela pri molitvi se traži trud; bez njega srce neće bitiskrušeno, molitva će biti nemoćna i neistinita.[18]
15. Osećanje pokajanja čuva čoveka koji se moli od svih lukavstava đavola: đavo beži od podvižnika i miomirisa smirenja kojim oni odišu. Miomiris smirenja rađa se samo u srcu pokajnika.[19]
16. Prinosi Gospodu u svojim molitvama dečije tepanje,prostu dečiju misao – ne krasnorečivost, ne znanje. Ako se ne obratite – kao iz neznaboštva i muhamedanstva, iz vaše složenosti i dvoličnosti i ne budete – rekao im je Gospod kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko.[20]
17. Dete iskazuje plačem sve svoje želje: i tvoju molitvu neka uvek prati plač. I dok izgovaraš reči molitve, i dok molitveno ćutiš neka plač iskaže tvoju želju za pokajanjem i pomirenjem sa Bogom, tvoju izuzetno veliku potrebu za Božijom milošću.
18. Vrednost molitve zavisi isključivo od njene sadržine, a ne od njene dužine: dužina je za pohvalu ako dovodi do sadržine. Sadržina uvek dovodi do dužine; dužina dovodi do sadržine kada se čovek revnosno moli.[21]
19. Sadržina istinske molitve je dobra zato što se um tokom molitve nalazi u paženju i što ga srce podržava u tome.
20. Zaključaj um u reči molitve koje izgovaraš i sačuvaćeš ga u paženju.[22] Imaj oči na ustima, ili ih zatvori:[23] time ćeš doprinositi sjedinjenju uma i srca. Izgovaraj rečipolako i lakše ćeš zaključati um u reči molitve: nijedna reč tvoje molitve neće biti izgovorena ako je paženje nije oživelo.
21. Dok se zaključava u reči molitve, um privlači srce da ga podrži. Ta podrška koju srce pruža umu iskazuje se kroz umiljenje, tj. pobožno osećanje koje u sebi sjedinjuje žaljenje i tihu, krotku utehu.[24]
22. Molitva obavezno podrazumeva i kraće čekanje[25]. Kada osetiš suvoću, kamenosrdnost, ne ostavljaj molitvu zato što će radi tvog čekanja i podviga protiv bezosećajnosti srca sići na tebe Božija milost sadržana u umiljenju. Umiljenje je dar Božiji: ono se šalje onima koji su trpeljivi u molitvi,[26] ono stalno raste u njima i vodi ih prema duhovnom savršenstvu.
23. Dok se pažljivo moli pred nevidljivim Bogom, um mora i sam biti nevidljiv, kao lik nevidljivog Boga; um, dakle,ne treba ni u sebi, ni iz sebe, ni pred sobom da stvara bilo kakav lik – on mora biti potpuno nevidljiv. Drugim rečima:um se mora potpuno kloniti maštanja, koliko god to maštanje izgledalo neporočno i sveto.[27]
24. Tokom molitve ne traži ushićenja, ne pokreći svoje nerve, ne uzrujavaj krv. Naprotiv, zadrži srce u dubokom miru u koji ga dovodi osećanje pokajanja – jer materijalni oganj,oganj pale prirode, Bog odbacuje. Tvoje srce ima potrebu da se očisti plačem pokajanja i molitvom pokajanja; a kada se očisti, tada sam Bog šalje u njega svoj svesveti duhovni oganj.[28]
25. Paženje u molitvi dovodi nerve i krv u stanje mira,pomaže srcu da se pogruzi u pokajanje i da ostaje u njemu. Ni Božiji oganj ne narušava tišinu srca ako siđe u odaju srca onda kada su u njoj sabrani Hristovi učenici – pomisli i osećanja uzeti iz Jevanđelja. Taj oganj ne opaljuje, ne raspaljuje srce, već ga, naprotiv, orošava, hladi, izmiruje čoveka sa svim ljudima i svim okolnostima, vuče srce u neiskazivu ljubav prema Bogu i bližnjima.[29]
26. Rasejanost potkrada molitvu. Onaj ko se pomolio rasejano, taj oseća u sebi neodređenu prazninu i suvoću. Onaj ko se stalno moli rasejano, taj se lišava svih duhovnih plodova koje obično rađa pažljiva molitva i prihvata stanje suvoće i praznine. Iz tog stanja rađa se hladnoća prema Bogu, uninije, pomračenje uma, oslabljenje vere, i od njih mrtvilo prema večnom, duhovnom životu. A sve ovo zajedno siguran je znak da Bog takvu molitvu ne prima.
27. Maštanje u molitvi je štetnije od rasejanosti. Rasejanost čini molitvu besplodnom, a maštanje je uzrok lažnih plodova: samoobmane i demonske prelesti, kako ih zovu sveti oci.
Slike predmeta vidljivog sveta i u mašti stvarane slike nevidljivog sveta ostavljaju traga u umu, zadržavaju se u njemu, i tako ga čine u izvesnom smislu materijalnim, prevode ga iz Božije zemlje Duha i Istine u zemlju materije i laži. U toj zemlji srce počinje da podržava um, ali ne duhovnim osećanjem pokajanja i smirenja, već telesnim osećanjem, osećanjem krvi i nerava, preuranjenim i haotičnim osećanjem naslađivanja, toliko nesvojstvenog grešnicima, nepravilnim i lažnim osećanjem prividne ljubavi prema Bogu. Ljudima koji si neiskusni u duhovnim opitima grešna i mrska ljubav izgleda kao sveta, a u stvari ona nije ništa drugo do haotično osećanje srca neočišćenog od strasti, utonulog u naslađivanje slavoljubljem i sladostrašćem, dakle onim što je mašta izazvala. Takvo stanje je stanje samoobmanjivanja. Ako čovek okleva u njemu, onda slike koje mu se javljaju postaju neobično žive i privlačne. Čim se one pojave, srce počinje da se nezakonito raspaljuje i naslađuje, ili, kako kaže Sveto pismo, da postaje preljubnik.[30] Um smatra da je takvo stanje blagodatno, božansko: tada je blizak prelaz u otvorenu demonsku prelest, pri kojoj čovek gubi vlast nad sobom, postaje igračka i predmet ismejavanja lukavog duha. Bog se sa gnevom odvraća od maštalačke molitve koja dovodi čoveka u takvo stanje. Nad onim ko se moli takvom molitvom zbiva se osuda Pisma: Molitva njegova da bude na greh.[31]
28. Odbacuj naizgled dobre pomisli i naizgled svetla znanja koji ti dolaze tokom molitve i odvlače od tebe molitvu.[32] Oni dolaze iz oblasti lažno nazvanog znanja, sedeći na slavoljublju kao konjanici na konjima. Njihova mračna lica su prekrivena zato da um onoga ko se moli ne bi mogao da prepozna u njima svoje neprijatelje. Možemo, ipak, poznati dasu one neprijatelji i da dolaze iz oblasti gospodara ovoga sveta upravo po tome što su neprijateljske molitvi, što odvlače od nje um i odvode ga u robovanje i tešku pokornost, što pustoše dušu i ostavljaju je bez ičega. Duhovni um, Božijium, pomaže molitvi, usredsređuje čoveka u samog sebe, pogružava ga u paženje i u umiljenje, navodi na um pobožno ćutanje, strah i divljenje, stvorene osećanjem Božijeg prisustva i Božije veličine. To osećanje u svoje vreme može da postane toliko snažno da molitva za onoga ko se moli postane sud Gospodnji, suđenje pred prestolom Njegovim pre Strašnog suda.[33]
29. Pažljiva molitva, daleka od rasejanosti i maštanja,jeste viđenje Boga, koji privlači sebi pogled uma i želju srca. Tada um gleda tako što zatvori telesne oči, i potpuno je zadovoljan tim neviđenjem višim od svakog viđenja. Razlog tog blaženog neviđenja je beskonačna tananost i nedostižnost predmeta ka kome je gledanje upućeno. Nevidljivo Sunce istine – Bog, šalje i zrake koje nisu vidljive, ali ih duša lako oseti: one ispunjavaju srce čudesnim mirom, verom, hrabrošću, krotošću, milošću, ljubavlju prema bližnjima i Bogu.Na osnovu tih dejstava, vidljivih u unutrašnjoj kleti srca,čovek pouzdano prepoznaje da je Bog primio njegovu molitvu, počinje da veruje živom verom i tvrdo se uzda u Onoga koji voli i kojeg volimo. To je početak oživljavanja duše za Bogai blaženu večnost.[34]
30. Plodovi istinske molitve su: sveti mir duše, sjedinjen sa tihom, bezglasnom radošću, dalekom od maštanja,od uobraženosti, od poriva i kretnji koji raspaljuju, zatim ljubav prema bližnjima, koja, radi ljubavi, ne razdvaja dobre od zlih, dostojne od nedostojnih, već posreduje za sve pred Bogom, kao za sebe, kao za svoje sopstvene članove. Iz takve ljubavi prema bližnjima sija najčistija ljubav prema Bogu.
31. Ti plodovi su dar Božiji. Duša ih privlači u sebe svojim paženjem i smirenjem, čuva ih svojom vernošću Bogu.
32. Duša ostaje verna Bogu kada se udaljava od svake grešne reči, grešnog dela i grešne pomisli, kada se odmah kaje zbog onih sagrešenja kojima se predala zbog svoje slabosti.
33. Da zaista želimo da stičemo dar molitve dokazujemo strpljivim ostajanjem u molitvi pred vratima molitve. Za strpljenje i postojanost dobijamo dar molitve. Gospod – kaže Pismo – daje čistu molitvu onome koji se usrdno moli[35] strpljivo, sopstvenim naporom.
34. Početnicima su korisnije kratke i česte molitve nego duge molitve između kojih prođe dosta vremena.[36]
35. Molitva je najuzvišenije vežbanje uma.
36. Molitva je glava, izvor, majka svih vrlina.[37]
37. Budi mudar u svojoj molitvi. Ne traži u njoj ništa propadljivo i sujetno, i sećaj se Spasiteljeve zapovesti:Ištite najprije Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve, to jest sve potrebno za prolazni život, dodati.[38]
38. Kada nameravaš da nešto učiniš, ili kad nešto želiš, u teškim životnim okolnostima, obaraj svoju misao u molitvi pred Bogom: moli ono što smatraš da ti je potrebno i korisno, ali ispunjenje i neispunjenje tvoje molbe ostavljaj Božijoj volji u veri i uzdanju u svemoć, u premudrost i dobrotu Božije volje. Taj najbolji primer molitve darovao nam je Hristos, koji se u Getsimanskom vrtu molio da ga mimoiđe Njemu određena čaša. Ali ne moja volja – završio je On svoju molitvu Ocu – no Tvoja neka bude.[39]
39. Prinosi Bogu smirenu molitvu za vrline i pobožne podvige koje činiš, očišćuj ih, usavršavaj molitvom i pokajanjem. Govori o njima u svojoj molitvi ono što je pravedni Jov govorio svakoga dana u svojoj molitvi o svojoj deci: Može biti da su se ogriješili sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom.[40] Lukava je zloba: neprimetno se meša sa vrlinom, oskrnavljuje je i truje.
40. Odbaci sve da bi nasledio molitvu, i, podignut sa zemlje na krst samoodricanja, predaj Bogu svoj duh, dušu i telo, a od Njega primi svetu molitvu, koja, po učenju apostola i vaseljenske Crkve, jeste dejstvo Svetog Duha u čoveku kada se Duh nastani u čoveku.[41]
 
ZAKLJUČAK
 
Ko ne haje za vežbanje u pažljivoj i pokajanjem rastvorenoj molitvi, taj je daleko od duhovnog napredovanja, daleko od duhovnih plodova – taj se nalazi u mraku mnogolikog samoobmanjivanja. Smirenje je jedini žrtvenik na kome je ljudima dozvoljeno da prinose molitvene žrtve Bogu, jedini žrtvenik sa kojeg Bog prima molitvene žrtve;[42] molitva je majka svih istinskih, božanskih vrlina. Ne može, ni u čemu ne može da duhovno napreduje onaj koji je odbacio smirenje i nije se pobrinuo da stupi u sveti savez sa molitvom. Vežbanje u molitvi je zavet apostola: Molite se bez prestanka – govori apostol.[43] Vežbanje u molitvi je zapovest samog Gospoda, zapovest sjedinjena sa obećanjem: Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.[44]
Molitva neće zadremati, niši će zaspati[45] dok ne pokaže onome koji nju voli i stalno se vežba u njoj stan večnih naslada, dok ga ne uvede u nebo. Tamo će se ona preobraziti u neprestanu žrtvu blagodarnosti. To blagodarenje neprestano će prinositi i neućutno izgovarati Božiji izabranici od neprestanog osećanja blaženstva u večnosti, izniklog ovde, na zemlji i u vremenu, iz semena pokajanja koje je posejala pažljiva i usrdna molitva. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jak 1, 68.
  2. Mt 9,13.
  3. Mt 4.17.
  4. Ps 50, 19.
  5. Mt 5, 3.
  6. Mt 5,4.
  7. Lk 18, 18.
  8. Ps 37, 7.
  9. Ps 37, 7, 8.
  10. Pc 2, 11.
  11. Ic66,2.
  12. Ps 101,18.
  13. Ic 57,15.
  14. Sveti Isak Sirijski, Slovo 55.
  15. Jeroshimonah Atanasije, tihovatelj u zvoniku Svenskog manastira Orlovske eparhije, izgovorio je ove reči jednom strancu koji ga je posetio 1829. godine.
  16. Lestvica, Pouka 7, gl. 64, po izdanju Moskovske duhovne akademije, 1851. godine.
  17. Sveti Isak Sirijski, Slovo 89.
  18. Sveti Isak Sirijski, Slovo 11.
  19. Prepodobni Grigorije Sinait, O prelesti, kao i o mnogim drugim predlozima.Dobrotoljublje, tom 1. „Kada đavo vidi“, govori sveti Grigorije, „da neko živi sa plačem, on ne prebiva u njemu, jer se boji posledice plača zvane smirenje.“
  20. Mt. 18,3; Lestvica, Pouka 28, gl. 9
  21. Prepodobni Meletije, koji se podvizavao na Galilejskoj gori, Pesma o molitvi; Lestvica, Pouka 28, gl. 21.
  22. Lestvica, Pouka 28, gl. 17.
  23. Savet starca jeromonaha Serafima Sarovskog. O tome da je korisno moliti se zatvorenih očiju starac Serafim Sarovski je govorio u svojoj Pouci 11, O molitvi, Moskva, izdanje 1844. godine.
  24. Prepodobni Marko Podvižnik, O onima koji misle da se opravdaju delima, gl. 34. Dobrotoljublje, tom 1.
  25. Prepodobni Grigorije Sinait, Kako bezmolvnik treba da sedi i tvori molitvu, Dobrotoljublje, tom 1.
  26. Rim 12, 12 i Kol 4,2.
  27. Prepodobni Kalist i Ignjatije, O bezmolviju i molitvi, Slovo 73, Dobrotoljublje, tom 2, i Lestvica, Pouka 28, gl. 42.
  28. Lestvica, Pouka 28, gl. 45.
  29. Prepodobni Maksim Kapsokalivit, Beseda sa prepodobnim Grigorijem Sinaitom, Dobrotoljublje, tom 1.
  30. Ps 72, 27.
  31. Ps 108,7; i: Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Prvi način molitve kod prepodobnog Sinaita, l. 131. Dobrotoljublje, tom 1.
  32. Lestvica, Pouka 28, gl. 59.
  33. Lestvica, Pouka 28, gl. 1.
  34. Pomenuta pesma prepodobnog Meletija, Slovo o skrivenom delanju Teolipta, mitropolita filadelfijskog, Dobrotoljublje, tom 2.
  35. 1 Cap 2, 9.
  36. Sveti Dimitrije Rostovski, deo 1, Unutrašnji čovek, gl. IV.
  37. Prepodobni Makarije Veliki, Beseda 3, gl. 1; Lestvica, zaglavlje Pouke 28.
  38. Mt 6, 33. Sveti Isak Sirijski, Slovo 5.
  39. Lk 22,42.
  40. Jov 1, 5.
  41. Rim 8,26. Sveti Isak Sirijski, Slovo 21. „Ko je dostigao (neprestanu molitvu), taj je dostigao vrhunac vrlina i postao stan Svetog Duha“, rekao je sv. Isak.
  42. Mišljenje prepodobnog Pimena Velikog, Azbučni paterik.
  43. 1 Sol 5,17.
  44. Mt 7,7.
  45. Ps. 120, 4.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *