АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

 

АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
 

 
СУДИТЕ ПРАВО И МИРНО НА ВРАТИМА СВОЈИМ, И НЕ ЉУБИТЕ КРИВЕ ЗАКЛЕТВЕ, ГОВОРИ ГОСПОД СВЕДРЖИТЕЉ[1]
 
Врата: то су врата душе, кроз која у њу улазе разне помисли и утисци.
Својим: сама та врата, заправо, припадају човеку.
Судите: наш ум је тај судија што сети на вратима и суди:[2] он сређује и преиспитује помисли и утиске док долазе пред врата душе, и на основу тога пушта у храм душе оне који треба да буду у њему, а не пушта оне који не треба да буду.
Судите право и мирно на вратима својим: ум, судија који седи и суди на вратима душе, мора приликом сређивања помисли и утисака да прима једино оне истините. Истинита мисао, истинити утисак – истинити зато што извиру из Господа, који је сам Истина – доносе са собом у душу неисказиви мир и тишину, и познају се по томе што су од Истине, од Христа, јер Он својим ученицима даје мир или (што је исто) смирење, а све зато да никаква земаљска невоља не би узнемиравала њихово срце. Супротно овоме, „помисли потекле од демона“, – говори Велики Варсануфије – „пуне, пре свега, узнемирења и туге, вуку за собом потајно и лукаво: непријатељи се облаче у одела овчија, то јест уливају наизглед праве мисли, а изнутра су вуци грабљивци,[3] дакле краду и варају срца незлобивих[4] помоћу онога што изгледа да је добро, а у ствари је погубно. Писмо каже за змију да је лукавија од свих: стога непрестано мотри на њену главу[5], да не би нашла у теби рупу и да, настанивши се у њој, не би направила пустош.“[6] Глава змије је почетак њене помисли или маштања.
И не љубите криве заклетве. Чим ђаволска помисао дође на врата душе, она настоји да добије привид праведности, а онда приноси уму, том судији што седи и суди на вратима, небројена оправдања да би добила одобрење за улазак у душу. Али пророк не заповеда да волимо та лажна уверавања, ту лажну заклетву. Такве помисли не треба ни прихватати, ни слагати се са њима: не треба чак ни беседити са њима, већ одмах, чим се грешна помисао појави, прибегавати молитвом Господу Богу да би Он отерао непријатеља од врата душевних.[7] Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. 3ax 8,16 и 17.
  2. По обичају старих, цареви и остале старешине судили су лично, и за такав суд изабрали су место крај градских врата. Пример за то може се видети у житију светог великомученика Георгија. Чети минеј, 23. април.
  3. Mт 7,15.
  4. Pим 16,18.
  5. Пост 3,15.
  6. Варсануфије Велики, Одговор 59.
  7. Свети Исак Сиријски, Слово 30.

Један коментар

  1. Владимир Смиљанић

    једноставно: Слава и Хвала Богу милом нашем за све !!!