АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
СУДИТЕ ПРАВО И МИРНО НА ВРАТИМА СВОЈИМ, И НЕ ЉУБИТЕ КРИВЕ ЗАКЛЕТВЕ, ГОВОРИ ГОСПОД СВЕДРЖИТЕЉ[1]
Врата: то су врата душе, кроз која у њу улазе разне помисли и утисци.
Својим: сама та врата, заправо, припадају човеку.
Судите: наш ум је тај судија што сети на вратима и суди:[2] он сређује и преиспитује помисли и утиске док долазе пред врата душе, и на основу тога пушта у храм душе оне који треба да буду у њему, а не пушта оне који не треба да буду.
Судите право и мирно на вратима својим: ум, судија који седи и суди на вратима душе, мора приликом сређивања помисли и утисака да прима једино оне истините. Истинита мисао, истинити утисак – истинити зато што извиру из Господа, који је сам Истина – доносе са собом у душу неисказиви мир и тишину, и познају се по томе што су од Истине, од Христа, јер Он својим ученицима даје мир или (што је исто) смирење, а све зато да никаква земаљска невоља не би узнемиравала њихово срце. Супротно овоме, „помисли потекле од демона“, – говори Велики Варсануфије – „пуне, пре свега, узнемирења и туге, вуку за собом потајно и лукаво: непријатељи се облаче у одела овчија, то јест уливају наизглед праве мисли, а изнутра су вуци грабљивци,[3] дакле краду и варају срца незлобивих[4] помоћу онога што изгледа да је добро, а у ствари је погубно. Писмо каже за змију да је лукавија од свих: стога непрестано мотри на њену главу[5], да не би нашла у теби рупу и да, настанивши се у њој, не би направила пустош.“[6] Глава змије је почетак њене помисли или маштања.
И не љубите криве заклетве. Чим ђаволска помисао дође на врата душе, она настоји да добије привид праведности, а онда приноси уму, том судији што седи и суди на вратима, небројена оправдања да би добила одобрење за улазак у душу. Али пророк не заповеда да волимо та лажна уверавања, ту лажну заклетву. Такве помисли не треба ни прихватати, ни слагати се са њима: не треба чак ни беседити са њима, већ одмах, чим се грешна помисао појави, прибегавати молитвом Господу Богу да би Он отерао непријатеља од врата душевних.[7] Амин.
НАПОМЕНЕ:
- 3ax 8,16 и 17.
- По обичају старих, цареви и остале старешине судили су лично, и за такав суд изабрали су место крај градских врата. Пример за то може се видети у житију светог великомученика Георгија. Чети минеј, 23. април.
- Mт 7,15.
- Pим 16,18.
- Пост 3,15.
- Варсануфије Велики, Одговор 59.
- Свети Исак Сиријски, Слово 30.
једноставно: Слава и Хвала Богу милом нашем за све !!!