АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

 

АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
 

 
ПОСЛАНИЦА БРАЋИ СЕРГИЈЕВЕ ПУСТИЊЕ ИЗ БАБАЈЕВСКОГ МАНАСТИРА
 
Веома љубљени оци и браћо!
Благодарим вам што не заборављате мене грешног, што гајите љубав према мени. Благослов Божији нека почива над вама, и над свима који препливавају море живота са циљем да се спасу, да стигну у Божије пристаниште. За оне који гледају једино на користи, предности и насладе пролазног света немам речи.
Док сам путовао из Сергијеве пустиње, преко Москве, у Бабајевски манастир, посетио сам многе монашке обитељи и опитно видео оно што свети оци описују у својим богонадахнутим књигама. Видео сам да у сваком месту, и у безљудној пустињи, и у бучној маси људи, они хришћани који се удубљују у реч Божију и настоје да је остварују животом испуњавају своје мишиће – ум и срце – свиме што је потребно за пут у блажену вечност. Супротно овоме, они који не хају за вежбање у речи Божијој, за испуњење светих Божијих заповести остају у жалосном мраку греха, у ропству греха, у потпуној неплодности, иако живе у дубокој пустињи. Пустиножиће несједињено са духовним занимањима одгаја, гоји, јача грешне страсти.[1] Тако насуче свети оци; тако заиста и јесте. Реч Божија је живот вечни: ко се храни овим, живјеће вавијек.[2] Где год се човек хранио речју Божијом, у пустињи, или у маси људи, свуда реч Божија чува своје свето својство: својство вечног живота. Стога никакво место не спречава тај вечни живот да предаје своме причаснику духовни живот, једини истински живот. Док сам био са вама, увек сам вас опомињао, потицао да се занимате речју Божијом: Она може да дарује нашој бучној обитељи добро својство усамљене обитељи – она може да изгради духовну ограду око наше обитељи која нема материјалне ограде. Та духовна ограда биће чвршћа и виша од сваке ограде направљене од цигле и камена; никакав порок неће продрети у нашу обитељ, никаква врлина неће се изгубити из ње. Сада, далеко од вас, не налазим ништа боље до да вам писмено поновим оно што сам вам усмено говорио. Браћо! Не проводите свој живот у празним занимањима; не проћердавајте кратки земаљски живот, који нам је дат ради вечних тековина. Он ће пројурити, пролетеће, и неће се вратити; губитак тог живота је ненадокнадив; проводити га у сујетама и играријама значи лишити себе блажене вечности, коју нам је Бог припремио. Употребите га на изучавање благе и савршене воље Божије, изложене у неповредивом Светом писму. Мени није досадно – рекао је свети апостол – писати вам једно исто, а вама је укрепљење.[3]
Када ми милостиви Господ подари одређено побољшање мог телесног здравља и удостоји ме да видим ваша лица, као лица светих анђела, и тада ће моја реч бити иста као и раније. И раније сам вас подстицао да трпите у уточишту које нам је Бог дао, и да тако тражите духовни мир у речи Божијој, да се не предајете сујетним помислима и маштаријама, јер оне обећавају да ће пружити мир, а одузимају га. “Добри део безумнога је мали у његовим очима”[4], рекао је велики Исак. Супротно овоме, у души која са благодарношћу прима Божије дарове расте цена тих дарова. Тако говорим о нашем пристаништу – Сергијевој пустињи. Благодарење Богу за то пристаниште може да учини пристаниште тихим, најпријатнијим; узнемирени погледи ропота и незадовољства преносе свој немир, свој мрак и на оно ради чега би, поштено говорећи, требало благодарити, прослављати Бога.
Ако дрво расађујемо са једног места на друго, оно губи своју снагу без обзира на то што је по природи снажно, губи могућност да доноси плодове. У трпљењу своме спасавајте душе своје – заповедио је Господ, наш учитељ.[5] Он је објавио да се род доноси у трпљењу.[6] Он је објавио: Ко претрпи до краја, тај ће се спасти;[7] ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој.[8]
Урањам у сагледавање њиве Христове. Колико је на њој посејано семена, колико је изникло класова! Како се предивно зелене, како утешно и наслађујуће шуме ти класови док се таласају на ветру. Стиже за то класје време зрелости, време жетве; они остављају поље на коме су се родили и одрасли, а онда се сакупљају на гумну, суше се, одвајају се од сламе, кукоља и плеве. Управо такав је наш живот. Колико је потребно разних претурања да 6и човек видео сву сујетност света, сву његову ништавност, да би, напокон, достигао то гумно, то јест недра свете обитељи. Тешко, плодоносно зрно, колико год га вејали, увек пада на гумно, а кукољ и слаба, празна, лака зрна ветар односи са гумна. Све то празно у први мах изгледа као облак, као нешто значајно, затим постаје ређе, губи се из вида, нестаје. Невоље које се срећу у друштву не могу бити оправдање малодушности. Живот и место без невоља на земљи нису ништа друго до неостварива машта коју ишту умови и срца далеки од Божије светлости, обманути демонима. Нама је заповеђено да иштемо духовни мир у узајамном ношењу немоћи. Не извршава се Христов закон променама места; места мењамо једино због осуђивања ближњих. Не! Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов.[9] Од испуњења Христовог закона бежи сваки онај који безумно тражи место без невоља. Место и живот без невоља постоји једино на небу: отуда побјеже свака жалост и уздисање.[10] Земља је место уздисања; блажени су они који уздишу на њој: они ће се утешити на небу. Место и живот без невоља нашао је онај чије је срце нашло смирење и смирењем ушло у трпљење.
Свему овоме, свему благом и спасоносном учи нас реч Божија. Зато сам Господ заповеда, сви пророци и апостоли, сви свети оци опомињу, заповедају, моле да стално пребивамо у речи Божијој, том извору свих добара, том животу, тој светлости на земљи, долини плача, глади, таме, смрти. И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.[11] Вођен зраком те светлости излази странац земаљски на пашу спасоносну, духовну; одавде отпочиње вечни живот. Примите, браћо, моје речи, и знајте да нису ништа друго до одјек учења свих светих. Тако пустињска, безљудна пећина – стан гадова и свега нечистог – понавља својим ехом надахнуте звуке Господњих песама.
За ваше свете молитве моли и предаје се вашим светим молитвама
Архимандрит Игњатије.
 
Николајевско-бабајевски манастир, 1847. године.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преподобни Касијан Римљанин, О гневу, Доброљољубље, том 4.
  2. Јн 6,51.
  3. Флп 3,1.
  4. Слово 2.
  5. Лк 21,19.
  6. Лк 8,15
  7. Mт 24,13.
  8. Јев 10, 38
  9. Гал 6,2.
  10. Види: Иc 35, и Ис 51.11.
  11. Јн 1,5.

One Comment

  1. Владимир Смиљанић

    једноставно: Слава и Хвала Богу милом нашем за све !!!