АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

 

АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
 

 
ДРВО ЗИМИ ПРЕД ПРОЗОРОМ КЕЛИЈЕ
 
Зиму 1828. године, провео сам у манастиру преподобног Александра Свирског. Пред прозором моје келије стајало је дрво, разголићено од мраза, као скелет, разголићен смрћу. Усамљеност изоштрава чула, изоштрава мисао, круг њиховог деловања се проширује. Међутим, море, за које свети Јован Лествичник каже, да оно неизоставно мора да се таласа, заталасало се.[1] Огољено дрво ми је служило за утеху: оно ме је тешило надом на обновљење моје душе.
Гласом мојим, гласом мог ума, гласом мог срца, гласом мог болешљивог тела, гласом слабости мојих, гласом мојих падова виках (Пс 141,2): “Господе, услиши молитву моју (Пс 142, 1), слушај молитву моју (Пс 141,7), коју Ти шаљем окружен борбама, које потресају мој ум и срце, окружен болестима, које гуше и раслабљују моје тело, окружен мноштвом немоћи, које обузимају читаво моје биће, окружен безбројним падовима, којима је преиспуњен мој живот. Ти који си услишио Јону који ти се молио у утроби кита, услиши и мене који ти вапим из утробе мојих безакоња, из утробе ада. Из дубине, из бездана грехова, из бездана мојих прохтева и искушења виках Теби, Господе, Господе, услиши глас мој! Изведи из тамнице (Пс 141, 8) страсти душу моју, излиј у њу благодатну светлост! Када излијеш у њу ту светлост, светлост која је и светла, и радосна, и животворна, тада ће се она исповедати Имену Твоме (Пс 141,8). Када у делује души исповест, побуђена благодаћу, која превазилази ум и погружава га у своју неизрециву сладост, он, сишавши у клијет срца, затворивши се у њој, не обазирући се ни на шта чулно, изговара Твоје име, поклања се Твом имену, обухвата Твоје име и бива обузет њим. Твоје Име, Речи Божија и Боже, чини за њега све друге речи сувишним! Избави ме од гонитеља мојих, демонских помисли и поступака, јер се утврдише већма од мене (Пс 141,7), више од воље моје душе, више него што мој ум досеже! Утрну у мени дух мој, смете се у мени срце моје (Пс 142, 4). Обузеше ме болови смртни, опасности адске снађоше ме (Пс 114,3). Господе, не уздам се у своју снагу: моји падови ме уче да познам немоћ моју. Ти си Господе надање моје! Само тада могу бити у земљи живих (Пс 114,9), у земљи свете правде Твоје, када Ти Господе спустиш благодат Твоју у срце моје, када, уселивши се у моје срце, будеш удео наслеђа мога (Пс 15,5), моја једина имовина и благо! Обрадоваће се свети анђели Твоји, обрадоваће се лица људи који су Теби благоугодили, када буду видели моје спасење. Мене чекају праведници, докле ми не узвратиш (Пс 141,8) милост Твоју, не по обиљу грехова мојих, него по обиљу Твог човекољубља. Амин.”
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Лествица, Поука 4, глава 60.

One Comment

  1. Владимир Смиљанић

    једноставно: Слава и Хвала Богу милом нашем за све !!!