АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

 

АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
 

 
ДНЕВНИ АПОСТОЛ 1. ФЕБРУАРА 1840. ГОДИНЕ
 
Неки монах, по недокучивим путевима Божијим, ступио је на поприште искушења. На дан његовог ступања на то поприште, на литургији, читали су 62. зачало Прве саборне посланице апостола Петра: Љубљени, не нудите се огњу који вам бива ради кушања вашег и даље (1 Пт4,12). Нарочито су монаха погодиле речи, које објављује апостол: Вријеме је да почне суд од дома Божијег (1 Пт 4,17). Монаху се учинило да су те речи изречене управо њему. Кроз спољашње деловање људи и демона, који су само слепа оруђа божанског промисла, извршава се тајанствени, највиши суд – суд Божији (Јов гл. 1, гл. 2).[1] Ако је последица тог суда казна: то је последица правосуђа. Ако је последица тог правосуђа казна: онда је она разоткривање кривице, разоткривање – од Бога. Узалуд сматрам себе праведним, неправедно кажњеним, мучим се брзим оправдањима, које сам у својој савести држим за лаж, оправдавам себе, окривљујем људе. Самозвани праведниче! Усмери поглед ума на твоје грехе, непознате људима, познате Богу: и сазнаћеш да су судови Божији праведни, а да је твоје оправдање – бестидно лукавство. Са побожном покорношћу, узнеси славословље суду Божијем, и оправдај оружја која је Бог изабрао како би те казнио. Мир Христов сићи ће у твоје срце. Тим миром, помирићеш се са твојим тегобама – са самоодрицањем ћеш себе и све предати вољи Божијој. Једна једина брига остаће на теби: брига за што тачније, делатно покајање, које укида непријатељство између човека и Бога, и човека сједињује са Богом. Основа покајања је – сазнање, пуно сазнање своје греховности.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преподобни Макарије Велики, Поука 4, глава 7.

One Comment

  1. Владимир Смиљанић

    једноставно: Слава и Хвала Богу милом нашем за све !!!