АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

 

АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
 

 
ИСТИНА И ДУХ
 
Не обмањуј се таштином и учењем оних који, и сами обманути таштином, занемарујући истину Цркве и божанског откривења, тврде да се истина може јавити у теби самоме, без звука речи, и да те може усмеравати сама по себи, некаквим неодређеним и нејасним деловањем. То је учење лажи и њених миљеника.[1]
Ознаке лажног учења: мрачност, неодређеност, самомњење,[2] и оно што га прати, сањалачко, крвно и нервно наслађивање. Њега изазива танано деловање сујете и сладострашћа.
Пало човечанство вером приступа светој истини; другог пута ка њој нема. Вјера бива од проповиједи, а проповијед од ријечи Божије (Рим 10,17), учи нас апостол.
Реч Божија је истина (Јн 17,17): јеванђелске заповести су истина (Пс 118,86), а сваки човек је лаж (Пс 115,2). Све је то посведочено у Светом писму. Како пак од онога ко је лаж мислиш да чујеш глас свете истине?
Хоћеш ли њега да чујеш – да чујеш духовни глас свете истине? Научи се да читаш Јеванђеље: од њега ћеш чути истину, у њему ћеш увидети истину. Истина ће ти открити твој пад и везе лажи, везе самообмане, којима је невидљиво везана душа сваког човека који није обновљен Светим Духом.
Тебе је срам да признаш, пали гордељивче, горди у самом свом паду, да ти мораш тражити истину ван себе, да она улази у твоју душу – преко слуха и других телесних чула! Али то је – неоспорна истина, која открива колико је дубок наш пад.
Толико је дубок, толико страшан наш пад да је, како би нас извукао из погибељне пропасти, Бог Реч примио на себе човечанску природу, како би људи од ученика ђавола и лажи постали ученици Бога и Истине, и како би се посредством Речи и Духа Истине ослободили греховног ропства и научили свакој истини (Јн 8,31-32;слично; Јн 16,13).
Ми смо тако груби, тако чулни, да је било неопходно да се света истина подвргне нашим телесним осећајима; били су неопходни не само звуци речи него и исцељења немоћних, опипљива знамења на води, дрвету, хлебу, како би ми, уверени телесним очима, могли макар мало угледати Истину. Толико су се помрачиле наше душевне очи!
Ако не видите знаке и чудеса, нећете да повјерујете (Јн4, 48), прекоревао је Господ чулне људе, који су тражили од Њега исцељење тела, и не слутећи чак да се њихове душе налазе у неупоредиво страшнијој невољи, и да им је зато неупоредиво више потребно исцељење и небески Лекар него телу.
И човек је схватио пред Господом, да су га знамења, видљива телесним очима, привела вери, привела умном гледању. Јер, говорио је он Господу, нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим (Јн 3, 2). А тај човек је имао земаљску ученост.
Многи су очима видели Спаситеља, видели Његову божанску власт над свом твари у чудима која је Он творио; многи су својим ушима слушали Његово свето учење, слушали саме демоне како сведоче о Њему; али нису га познали, замрзели су га, посегнули су за најужаснијим злочином – за богоубиством. Тако је дубок, тако је страшан наш пад, наше помрачење.
Чини се: довољно је прочитати једну главу Јеванђеља, како би познао Бога који у њему говори. Ти имаш ријечи живота вјечнога, Господе и Боже наш, који си се јавио у скромном виду човека, И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Син Бога живога (Јн 6,68-69).
Самоистина објављује: Ако ви останете у науци мојој, заиста сте моји ученици; И познаћете истину, и истина ће вас ослободити (Јн 8,31-32). Изучавај Јеванђеље, и из њега ће ти се објављивати аутентична, света истина.
Истина се може објављивати и унутар човека, Али, када то? Тада, када се по речи Спаситеља, човек обуче у силу с висине (Лк 24,49): А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину (Јн 16,13).
Ако ли пре објављеног доласка Светога Духа – удела светитеља Божијих, неко помисли да чује у себи истину која се објављује, тај ласка само својој гордости, обмањује себе; он пре слуша онога који је говорио у рају: Постаћете као богови (Пост З,5). И тај глас њему изгледа као глас истине!
Сазнавати истину из Јеванђеља и светих отаца, преко читања се сједињавати са оним који живи у Јеванђељу и са светим оцима је – велика радост.
Веће радости – од радости да слушам истину од самог Пресветог Духа, ја нисам достојан! Ја нисам способан за њу! Нисам способан да је издржим, да је сачувам: мој сасуд није спреман, није довршен и није утврђен. Вино Духа, ако би било сипано у њега, раскидало би га, и само би се просуло (Мт 9,17), и зато је мој свеблаги Господ, пазећи на моју немоћ, дуготрпељив према мени (Лк 18,7), и не ставља пред мене за јело јаку духовну храну (Кор 3, 2).
Капетан је признао да је недостојан да прими Господа у свој дом, али је молио да у његов дом дође свемогућа реч Господња и исцели младића. Она је дошла, догодило се знамење, догодило се исцељење младића. Господ је похвалио веру и смирење капетана (Мт 8, зач. 25).
Синови Израиљеви су говорили свом светом вођи и законодавцу, говорили су из правилног схватања величине Божије, из схватања од ког се у човеку рађа сазнање и познање људске ништавности: Говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не Говори Бог, да не помремо (Изл 20,19). Те смирене и спасоносне речи су својствене сваком истинском хришћанину: хришћанин се таквим залогом срца чува од душевне смрти, која погађа оне који су обманути својом гордошћу и дрскошћу. Насупрот истинском хришћанину, том духовном Израиљцу, самообманути вапи у избезумљености: “Синови Израиљеви су некада говорили Мојсију: Ти говори нама, и ми ћемо те слушати; нека нам Господ не говори да не умремо.’ Не тако, Господе, молим те! Нека не говори са мном Мојсије, или било који од пророка: Ти говори, Господе Боже, који си дао надахнуће свим пророцима. Ти једини, без њих, можеш ме савршено научити.”[3]
Недостојан је Господа, недостојан је тог подражавања онај који је сав у прљавштинама и нечистотама, а глупом, гордељивом, сањалачком уобразиљом мисли да се нађе у загрљају Пречистог, Пресветог Господа, мисли да га има у себи и са Њим да разговара, као са другом.[4]
Бог прослављан у савету светих, велик и страшан над свима око Њега (Пс 88,8), каже Свето писмо; Он је страшан за саме највише небеске силе. Шестокрилни серафими круже око престола, и у иступљењу и ужасу од величине Божије неућутно славослове, покривајући огњеним крилима огњена лица: то је видео тајновидац Исаија (Ис 4). Човече! У страху Божијем, покриј се смирењем!
Довољно је, довољно, да реч Божија – истина уђе у дом душе преко слушања или читања и исцели дечака, то јест тебе, који се још налазиш у дечачком узрасту у односу према Христу, иако си, према телесном узрасту, ти можда већ украшен седом косом.
Нема другог приступа Истини! Како ли ће повјеровати, каже апостол, у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника? Вјера бива од проповиједи, а проповијед од ријечи Божије (Рим 10, 14, 17). Замукли су живи органи Светога Духа: истину проповеда Светим Духом изречено – Писмо.
Верни сине источне Цркве! Послушај пријатељски савет, спасоносан савет. Ти хоћеш поуздано да упознаш пут Божији, како би тим путем пошао ка вечном спасењу? Изучавај свету истину у Светом писму, првенствено пак у Новом завету и списима светих отаца. Уз то вежбање, неизоставно је потребна и чистота живота: зато што само чисти срцем могу видети Бога. Тада ћеш постати, у своје време, у мери познатој и угодној Богу, ученик и миљеник свете Истине, и неодвојиви причасник Светога Духа, који је неодвојив од ње, који се њоме предаје. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тома Кемпијски, О подражавању Исуса Христа, књига 1, гл. 3, књ. 3, гл. 2. У оригиналу стоји: напрсник, тј. човек који лежи на грудима некога (као што се каже за св. Јована Богослова да је лежао на грудима Спаситељевим), љубимац, миљеник (прим. прев.)
  2. Раније је речено да су свети оци тако називали један вид самообмане, због чега и ми задржавамо такав назив.
  3. Подражавање, књига 3, глава 2.
  4. Исто, глава 1.

One Comment

  1. Владимир Смиљанић

    једноставно: Слава и Хвала Богу милом нашем за све !!!