АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

 

АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
 

 
УЧЕЊЕ О ПЛАЧУ ПРЕПОДОБНОГ ПИМЕНА ВЕЛИКОГ[1]
 
Брат је питао аву Пимена о томе какво делање треба да има монах. Ава је одговорио: “Авраам, када је дошао у обећану земљу, купио је себи гроб, и од гроба је почео да влада обећаном земљом.” Брат је упитао какво значење има гроб. Ава је одговорио: “То је место плача и јецаја.”
Следећи израз такође припада ави Пимену: “Плач је двојак: дела и чува.”
Брат је питао аву Пимена: “Шта да чиним са мојим страстима, које ме озлојеђују?” Старац му је рекао: “Плачимо свом снагом пред добротом Божијом док нам она не учини милост.”
Брат је питао аву Пимена: “Шта да чиним са својим гресима?” Старац је рекао: “Онај који жели да се избави од грехова који живе у њему, плачем се избавља од њих, и који жели да не упада поново у грехе, плачем се избавља од упадања у њих. То је пут покајања, који су нам предали Писмо и оци, који су рекли: ‘Плачите! Другог пута, осим плача нема.1”
Једном је ава Пимен, пролазећи кроз Египат, угледао жену како седи на гробу и горко плаче. Тада је он рекао: “Ако би се из читавог света окупили да је теше, не би могли одвући њену душу од плача. Тако и монах треба постојано да има плач у себи.”
Једном је преподобни Пимен ишао са авом Анувом по околини града Диолка. Угледавши тамо жену, како се кида и горко плаче над гробом, они су се зауставили да је чују. Затим, мало отишавши, срели су пролазника, и свети Пимен га је питао: “Шта се догодило са том женом? Она тако горко плаче.” Пролазник је одговорио: “Умрли су јој муж, син и брат.” Тада је ава Пимен, обраћајући се ави Ануву, рекао:
“Теби говорим: ако човек не умртви све своје плотске жеље, и не стекне такав плач: он не може бити монах. Сав живот монаха – јесте плач.”
Старац је рекао: “Плач чини поучавање (душевно делање, душевни подвиг) монаха. Ако нема плача, немогуће је сачувати се од растројства и пометње.” Ја сам одговорио: “Када сам ја у келији, плач пребива са мном: ако пак неко дође код мене, или ја изађем из ње, више га не налазим.” На то је старац рекао: “То је зато што ти ниси усвојио плач, него као да ти је био дат на зајам.” Ја сам моли0 да објасни те речи. Старац је рекао: “Ако се човек свим силама потруди да стекне плач: задобиће га да му служи, када само пожели.”
Брат је упитао аву Пимена: “На шта треба да се усмери пажња безмолвника у келији?” Старац је одговорио: “Ја сам сличан човеку који је угазио у блато до гуше, који носи терет око врата, и вапи Богу: ‘Помилуј ме!'” “Помилуј ме!” То су речи онога који је у душу унедрио плач. Плач, када достигне развој, не може да се обуче у многомислије и многословље: њему је као изражавање необухватног духовног осећаја довољна само кратка молитва.
Брат је упитао аву Пимена о монашком делању. Старац је рекао: “Када нас Бог посети, призивајући нас у вечност: шта ће нас тада забринути?” – Брат је одговорио: “Наши греси.” Старац је рекао: “Дакле! Уђимо у келије наше, осамивши се у њима, сетимо се наших грехова, и Господ ће нас чути.” Овде треба подразумевати, не површно, хладно сећање на грехе и своју греховност – него сећање спојено са покајањем, са плачем.
Када је скончао ава Арсеније Велики – свети Пимен је, чувши за смрт Великога, заплакавши рекао: “Благо теби, ава Арсеније! Зато што си ти плакао због себе у овом животу. Они који не плачу овде, вечно ће плакати. Немогуће је не плакати, или овде добровољно, или тамо невољно, на мукама.”
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Алфавитни патерик, слова П. и А.

One Comment

  1. Владимир Смиљанић

    једноставно: Слава и Хвала Богу милом нашем за све !!!