АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

 

АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
 

 
О ВРЛИНАМА КОЈЕ СТОЈЕ НАСУПРОТ ОСАМГЛАВНИХГРЕХОВНИХ СТРАСТИ
 
1. УЗДРЖАЊЕ
 
Уздржање од сувишне употребе хране и пића, нарочито од прекомерне употребе вина. Правилно држање постова, како је Црква установила. Обуздавање тела умереном и постојано уједначеном употребом хране, од чега почињу да слабе уопште све страсти, а нарочито самољубље, које се састоји у бесловесној љубави према телу, стомаку и његовом задовољењу.
 
2. ЦЕЛОМУДРЕНОСТ
 
Удаљавање од блудних дела сваке врсте. Удаљавање од сладострасних разговора и читања, од изговарања рђавих, сладострасних, двосмислених речи. Чување чула, нарочито вида и слуха, а још више додира. Скромност. Одбацивање блудних помисли и маштања. Ћутање. Безмолвије. Служење болеснима и осакаћенима. Сећање на смрт и ад. Почетак целомудрености – ум који се не колеба због блудних помисли и маштања; савршенство целомудрености – чистота, која гледа Бога.
 
3. НЕСТИЦАЊЕ
 
Задовољавање само неопходним. Мржња према раскоши и уживању. Милосрђе према сиротим. Љубав према јеванђелском сиромаштву. Надање на промисао Божији. Следовање Христовим заповестима. Спокојство и слобода духа. Безбрижност. Мекоћа срца.
Чување себе од прекомерног сна, разнежености, празнословља, шала и оштрих речи. Љубав према ноћним бдењима, поклонима и другим подвизима који души доносе бодрост. Ретко, колико је могуће, излажење из келије. Сећање на вечна добра, жеља за њима и очекивање истих.
 
4. KPOTOCT
 
Удаљавање од гневних помисли и смућивања срца јарошћу. Трпљење. Следовање Христу, који позива свог ученика на крст. Мир срца. Тишина ума. Хришћанска чврстина и одважност. Немање осећаја ожалошћености. Незлобивост.
 
5. БЛАЖЕНИ ПЛАЧ
 
Осећање пада, заједничког свим људима, и сопствене душевне ништавности. Туговање због њих. Плач ума. Болећива скрушеност срца. Лакоћа савести, благодатна утеха и радост, која долази од њих. Нада на милосрђе Божије. Благодарност Богу у тешкоћама, покорно подношење истих, због гледања на мноштво својих грехова. Спремност на трпљење. Очишћење ума. Ослобађање од страсти. Умртвљење за свет. Жеља за молитвом, усамљеношћу, послушањем, смирењем, исповедањем својих грехова.
 
6. ТРЕЗВЕНОСТ
 
Усрђе ка сваком добром делу. Испуњавање црквеног и келијног правила без лењости. Пажња при молитви. Брижљиво надзирање свих својих дела, речи и помисли. Крајња неповерљивост у себе. Непрестано пребивање у молитви и речи Божијој. Страх Божији. Постојано бдење над собом.
 
7. СМИРЕЊЕ
 
Страх Божији. Његово осећање при молитви. Бојазан – која се нарочито јавља приликом чисте молитве – која се нарочито снажно осећа присуство и величина Божија – да молитва не ишчезне и не преокрене се у ништа. Дубоко познање своје ништавности. Измењени погледи на ближње, при чему они, без икакве принуде, смиреноме изгледају као да га превазилазе у сваком погледу. Пројава простодушности у живој вери. Мржња ка људској похвали. Непрестано оптуживање и прекоревање себе. Исправност и чистота. Бестрашће. Равнодушност према свему. Умиљење. Познање тајне, скривене у крсту Христовом. Жеља за распињањем себе за свет и страсти, тежња ка том распећу. Одбацивање и заборав ласкавих обичаја и речи, по принуди скромних, али у намери или по навици претварања. Прихватање јеванђелске лудости. Одбацивање земаљске премудрости, као непотребне за небо. Презирање свега што је узвишено за људе, а мрско Богу (Лк 16,15). Остављање оправдања речима. Ћутање пред онима који нас вређају, како учи јеванђеље. Одбацивање свих сопствених умовања и примање јеванђелског разума. Одбацивање сваке помисли која одузима Христов разум. Смиреноумље или духовно расуђивање. Свесно послушање Цркви у свему.
 
8. ЉУБАВ
 
У време молитве прелазак страха Божијег у љубав Божију. Верност Господу, која се доказује постојаним одбацивањем сваке греховне помисли и осећања. Неизрециви, сладосни занос читавог човека љубављу ка Господу Исусу Христу и Светој Тројици којој приличи поклоњење. Гледање лика Божијег и Христовог у ближњима; из тога проистекло претпостављање свих ближњих себи, побожно поштовање истих у Господу. Љубав према ближњима, братска, чиста, једнака према свима, бестрасна, радосна, једнако ватрена и према пријатељима и према непријатељима. Усхићеност за молитву и љубав ума, срца и целог тела. Неизрециво наслађивање тела духовном радошћу. Духовни занос. Раслабљење телесних удова због духовне утехе.[1] Неделовање телесних осећања при молитви. Разрешење од немости језика срца. Прекидање молитве због духовне сладости. Ћутање ума. Просвећење ума и срца. Молитвена сила, која побеђује грех. Мир Христов. Одступање свих страсти. Упијање свих спознаја надмоћним Христовим умом. Богословље. Познање бестелесних бића. Слабост греховних помисли, које не могу да се прикажу у уму. Сладост и обилна утеха у невољама. Виђење људских уређења. Дубина смирења и најуниженијег мишљења о себи…
Крај је бескрајан!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Исак Сиријски. Поука 44.

One Comment

  1. Владимир Смиљанић

    једноставно: Слава и Хвала Богу милом нашем за све !!!