НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

 

АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
 

 
УВОД
 
Сјећајте се својих старјешина,
који вам проповиједаше ријеч Божију;
гледајући на свршетак њихова живота,
угледајте се на вјеру њихову.
(Јев 13,7)

 
Прошло је дванаест година од дана мирног упокојења преосвећеног епископа Игњатија Брјанчанинова, светитеља и монаха Руске цркве 19. века, кога се непрестано сећамо. Још увек нам је блиско његово време, многи његови савременици, саподвижници и ученици, још увек су међу живима, а светла личност блаженопочившег светитеља Божијег стоји високо над нама и светли светлошћу његових хришћанских врлина, подвизима његовог строгог монашког живота и његовим аскетским списима. Као украс монаштва нашег века, светитељ је био делатни учитељ монаха, и не само својим списима него и читавим својим животом пружао је дивни пример самоодрицања, блиског исповедништву, пример борбе човека са страстима, тешкоћама, болестима, пример живота, који је уз помоћ и дејство обилне благодати Божије донео подвижнику венац победе и многе посебне дарове Духа Светога. Када са страхопоштовањем пратиш тај многострадални и плачем испуњени пут подвижника ка духовним висинама, и када јасно увиђаш нарочито присуство промисла Божијег у читавом његовом животу, тада ћеш, и нехотице, живо познати веру у очинско старање Бога, Творца и Спаситеља нашег о нама, и сам ћеш зажелети да, по мери сопствених снага, следиш тај савремени образац хришћанског савршенства. Остављајући будућем биографу подробан и исцрпан суд о плодотворној делатности незаборавног светитеља, ми смо одлучили, за сада, да овде изнесемо само кратак животопис, уснулог у Господу преосвећеног Игњатија, који је састављен према записима његових најближих ученика и његовог рођеног брата Петра Александровича Брјанчанинова, који му је био дубоко предан у духовном односу, и делио са њим самоћу последњих година његовог живота у миру Николобабајевског манастира и који је уживао пуно поверење и наклоност блаженог светитеља, као и његовог саподвижника, друга од ране младости, па све до дубоке старости, схимонаха Сергијеве пустиње, Михаила Чихачова, са којим је започео свој монашки подвиг и поделио га са њим до самог епископства, друга пред којим није скривао ниједан догађај свог живота. И на крају – најважније – руководили смо се личним приповедањем архипастира и монаха о својим болестима, борбама, бригама, осећањима и благодатним искуствима, која је изложио у својим делима. За сва дела уопште, а нарочито за духовно-морална, карактеристично је да се у њима потпуно тачно осликава унутрашњи живот њихових писаца. На тај начин дела дају обилан материјал биографу при обликовању карактера личности – тог суштинског дела животописа; али да би се на истински начин представио живот преосвећеног Игњатија потребно је претходно проучити и испитати оно што је он сам изучавао и испитивао. То изучавање, међутим, тако је мало доступно, јер су таква искуства сасвим изузетна, а то најмање зависи од личних напора и воље човека. Само онај који је промислом Божијим постављен на сличан пут и донекле уведен у ватру сличних искушења може знати сву посебност таквих искустава, и из тог угла правилно оценити делање онога који о њима говори. Одлика животописа изузетно значајних или истакнутих људи је да се више наглашава једна страна њиховог живота, и то она у којој се делатност тих лица у највећој мери пројављује, чиме се истичу само грубе, најкарактеристичније црте њихове личности и на њих се усредсређује сва пажња, тако да спољашњост њихових дела заклања све остало. Зато је при састављању животописа таквих личности потребно имати у виду ову чињеницу и придржавати је се од почетка до краја животописа; једино тако ће животопис имати властиту задршку. У том контексту, живот преосвећеног Игњатија има нарочиту предност: он има врло особену страну, која потпуно издваја његову личност од осталих духовних људи његовог времена. Та страна његовог живота јесте потпуно самоодрицање ради тачног испуњавања јеванђелских заповести у скривеном монашком духовном подвигу, који је постао предмет новог аскетско-богословског учења у нашој духовној литератури – учења о унутрашњем усавршавању човека кроз монашки начин живота и човековом односу са другим духовним реалностима које на њега утичу, како на његову унутрашњост, тако и на његову спољну или физичку страну. Управо то је та посебност која одваја светог Игњатија од других духовних писаца нашег времена – карактеристична црта која га, иако је сви добро не увиђају, несумњиво чини другачијим.

4 коментар(а)

  1. Владимир Смиљанић

    једноставно: Слава и Хвала Богу милом нашем за све !!!

  2. Pingback: МОЛИТВА ПРОГОЊЕНОГ ЧОВЕКА | духовна оаза

  3. Pingback: Житејско море – Подвижничка слова

  4. Pingback: Расејан и усредсређен живот – Подвижничка слова

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *