NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
O RASEJANOM I USREDSREĐENOM ŽIVOTU
 
Sinovi sveta smatraju da je rasejanost neškodljiva, a sveti oci smatraju da je ona početak svih zala.[1]
Čovek predat rasejanosti ima o svim predmetima, i o najvažnijim, veoma slabo, potpuno površno mišljenje.
Rasejan čovek je obično nepostojan: osećanja njegovog srca su lišena dubine i snage, a stoga nepostojana i kratkotrajna.
Kao što leptir preleće sa cvetka na cvetić, tako i rasejani čovek prelazi od jednog zemaljskog zadovoljstva ka drugom, od jednog sujetnog staranja prema drugom.
Rasejan čovek je daleko od ljubavi prema bližnjem: on ravnodušno gleda na ljudsku nesreću, i lako stavlja na ljude teška bremena.
Nevolje silno deluju na rasejanog upravo zato što ih on ne očekuje. On očekuje jedino radosti.
Ako je nevolja velika, ali brzo prođe, rasejani je brzo zaboravlja u buci kojekakvih zabava. Dugotrajna nevolja ga uništava.
Rasejanost sama kažnjava onoga ko joj se prepusti: vremenom njemu sve postaje dosadno, a onda se, upravo zato što ne stiče nikakva pouzdana znanja i utiske, predaje mučnom, beskrajnom uniniju.
Toliko i u svemu štetna rasejanost naročito je štetna U delu Božijem, u delu spasenja, jer ono zahteva neprekidnu i napregnutu budnost i pažnju.
Bdite i molite seda ne padnete u napast,[2] govori Spasitelj svojim učenicima.
Svima govorim: Stražite![3] – objavio je On celom hrišćanstvu, pa, dakle, i nama savremenom.
Ako vodiš rasejan život, onda ti svojim životom direktno protivurečiš zapovestima Gospoda Isusa Hrista.
Svi sveti su brižno izbegavali rasejanost. Neprestano, ili barem onoliko koliko su mogli, usredsređivali su se u sebe, pažljivo osluškivali pokrete uma i srca i usmeravali ih ka zapovesti Jevanđelja.
Navika paženja na sebe štiti od rasejanosti i usred bučne zabave koja odasvud pristiže. Usredsređen čovek obitava u osami, sam sa sobom, usred mnoštva ljudi.
Osetivši opitno korist paženja i štetu rasejanosti, jedan veliki otac je rekao: „Bez pojačane budnosti nad sobom ne može se uspeti ni u jednoj vrlini.“[4]
Bezumno je provesti kratki zemaljski život, nama dat da bismo se pripremili za večnost, jedino u zemaljskim zanimanjima, u zadovoljavanju sitnim, nebrojenim, nezadovoljivim prohtevima i željama, vetropirasto pretrčavajući od jednog čulnog zadovoljstva do drugog, sećajući se, retko i površno, neumitne, veličanstvene i ujedno strašne večnosti, a često i zaboravljajući na nju.
Dela Božija – to je očigledno – treba izučavati i uzimati sa najvećom pobožnošću i pažnjom; čovek nema drugog načina ni da ih prouči ni da ih pozna.
Veliko delo Božije – stvaranje čoveka, i potom, nakon čovekovog pada, obnovljenje i iskupljenje – mora dobro da poznaje svaki hrišćanin; bez tog poznavanja on ne može ni da zna ni da ispunjava obaveze hrišćanina. Poznanje velikog dela Božijeg ne može se zadobiti u rasejanosti!
Hristove zapovesti nisu date samo spoljašnjem čoveku – one su, i to najviše, date unutrašnjem čoveku: one će obuhvatiti sve čovekove pomisli i osećanja, sve njegove najtananije pobude. Te zapovesti ne možemo ispunjavati bez neprestane budnosti i duboke usredsređenosti. Budnost i pažnja nisu mogući u rasejanom životu.
Đavo i greh, to oruđe đavola, jedva primetno uvlače se u um i srce. Čovek mora da bude neprestano na straži zbog svojih nevidljivih neprijatelja. Kako će biti na toj straži kada je predat rasejanosti?
Rasejan čovek je kao dom bez vrata i brava: nikakvo blago ne može biti sačuvano u takvom domu; on je otvoren za lopove, razbojnike i bludnice.
Rasejani život, ispunjen životnim brigama, donosi čoveku otežalost, baš kao i prejedanje i pijanstvo.[5] Takav čovek je zalepljen za zemlju, zauzet samo privremenim i sujetnim; služenje Bogu je za rasejanog nešto potpuno strano; sama pomisao na to služenje za njega je besmislena, puna mraka, nepodnošljivo mučna.
Usredsređeni život slabi dejstvo telesnih osećanja na čoveka, a izoštrava, jača, prosvećuje dejstvo duševnih osećanja. Rasejani život, suprotno ovome, uspavljuje dejstvo duševnih osećanja: on se hrani neprestanim dejstvom telesnih osećanja.
Uzaludno rasejani tvrde da je rasejani život neškodljiv. Time oni razotkrivaju zloćudnost bolesti koja ih je zahvatila. Njihova bolest je tako teška, tako otupljuje osećanja duše da duša zahvaćena tom bolešću čak i ne oseća svoje jadno stanje.
Ljudi koji žele da se nauče paženju moraju sebi da zabrane sva besplodna zanimanja.
Izvršavanje privatnih i društvenih obaveza ne spada u rasejanost: rasejanost je uvek povezana sa lenjošću, ili sa tako besadržajnim zanimanjima koja se sa pravom mogu ubrojati u lenjost.
Koristan posao, naročito službeni posao, nezamisliv bez odgovornosti, ne ometa održavanje paženja na sebe – on vodi ka takvom paženju. Tim više vode ka paženju manastirska poslušanja, izvršena kako dolikuje. Rad je preko potreban put ka budnosti nad sobom, i taj put su naložili sveti oci svima koji hoće da se nauče paženju na sebe.
Paženje na sebe u dubokoj osami donosi dragocene duhovne plodove, no za njega su sposobni jedino ljudi zrelog duhovnog uzrasta, koji su napredovali u podvigu pobožnosti, koji su najpre naučili da paze na delatni život.
U delatnom životu ljudi pomažu čoveku da stiče paženje, opominju ga na narušavanja paženja. Potčinjavanje je najbolje sredstvo za navikavanje na paženje: niko neće toliko naučiti čoveka da pazi na sebe koliko njegov strogi i razboriti rukovodilac.
U svojim službenim poslovima, među ljudima, ne dozvoljavaj sebi da trošiš vreme u praznoslovljenju i zbijanju glupih šala; u kabinetskim poslovima zabrani sebi maštanje: ubrzo će se izoštriti tvoja savest, počeće da ti ukazuje na svako skretanje u rasejanost kao na narušavanje jevanđelskog Zakona, čak kao na narušavanje razboritosti. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Azbučni paterik i Nezaboravna kazivanja, O Pimenu Velikom, gl. 43.
  2. Mt 26,41.
  3. Mk 13,37.
  4. Azbučni paterik i Nezaboravna kazivanja, O avi Agatonu, gl. 39.
  5. Lk 21,34.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *