NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
O UDALJAVANJU OD ČITANJA KNJIGA KOJE U SEBI SADRŽE LAŽNO UČENJE
 
Ponovo ti donosim, verni sine istočne Crkve, reč iskrenog, dobrog saveta. Ta reč ne pripada meni: ona pripada svetim ocima. Odatle su svi moji saveti.
Čuvaj um i srce od lažnih učenja. Ne razgovaraj o hrišćanstvu sa ljudima koji su zaraženi lažnim mislima; nemoj čitati knjige o hrišćanstvu koje su pisali lažni učitelji.
Pratilac Istine je Duh Sveti: On je – Duh Istine. Pratilac i saradnik laži je duh đavola, koji je – laža i otac laži.
Onaj koji čita knjige lažnih učitelja, neizbežno se pridružuje lukavom, tamnom duhu laži. Neka ti se ne čini da je to čudno, neverovatno: tako tvrde crkvena svetila – Sveti Oci.[1]
Ako tvoj um i srce nisu ničim ispisani – neka Istina i Duh napišu na njima zapovesti Božije i Njegovu duhovnu nauku.
Ako li si pak dozvolio da ti tablice duše budu ispisane i iscrtane raznim shvatanjima i utiscima, ne razmišljajući blagorazumno i oprezno – ko je pisac, šta on piše, onda očisti ono što su pisali strani pisci, očisti pokajanjem i odbacivanjem svega što se protivi Bogu.
Neka pisac na tvojim tablicama bude jedino prst Božiji.
Pripremi za tog pisca čistotu uma i srca, blagočestivim, celomudrenim životom: tada će se pri tvojim molitvama i čitanju svetih knjiga, neprimetno, tajanstveno, iscrtavati na tablicama duše zakon Duha.
Dozvoljeno ti je da čitaš samo one knjige o religiji koje su pisali sveti oci vaseljenske Istočne Crkve. To istočna Crkva traži od svoje dece.[2]
Ako li ti drugačije rasuđuješ, i nalaziš da su zapovesti Crkve slabije zasnovane nego tvoje rasuđivanje i rasuđivanje drugih koji se slažu sa tobom: ti više nisi sin Crkve, nego njen sudija.
Ti ćeš me nazvati jednostranim, nedovoljno prosvećenim, rigoroznim? – Ostavi meni moju jednostranost i sve druge nedostatke: više želim da uz te nedostatke budem poslušan istočnoj Crkvi, nego da uz sva tobožnja savršenstva budem umniji od nje, i da zbog toga sebi dozvolim neposlušanje prema njoj i udaljavanje od nje. Istinskim čedima istočne Crkve moj glas će prijati.
Oni znaju da onaj koji želi da dobije nebesku premudrost mora napustiti svoju sopstvenu, zemaljsku, ma kako ona velika bila, odreći je se, priznati je za ono što ona jeste, ludost (1 Kor Z, 19).
Zemaljska mudrost je neprijateljstvo prema Bogu: ona se ne pokorava Božijem zakonu, i ne može se pokoriti (Rim 8,7). To je od početka njena osobina; ona će takva ostati do samog svog kraja – zemlja i djela što su na njoj, a sa njima i zemaljska mudrost, izgorjeće (2 Pet Z, 10).
Sveta Crkva dozvoljava čitanje knjiga sa lažnim učenjem samo onim svojim članovima, čiji su misao i osećaji srca isceljeni i prosvećeni Svetim Duhom, i koji uvek mogu od istinskog dobra razlikovati zlo, koje se pretvara da je dobro i krije se iza maske dobra.
Veliki ugodnici Božiji, koji su poznali nemoć zajedničku svim ljudima, plašili su se otrova jeresi i laži, i zato su na svakojake načine izbegavali razgovor sa ljudima koji su zaraženi lažnim učenjem i čitanjem jeretičkih knjiga.[3] Imajući pred očima pad učenog Origena, iskusnog u debatama Arija, krasnorečivog Nestorija i druge bogate svetskom mudrošću, oni su tražili spasenje i našli su ga u bekstvu od lažnih učenja, u najtačnijem poslušanju Crkvi. Duhonosni sveti pastiri i učitelji Crkve čitali su spise bogohulnih jeretika, prinuđeni na takvo čitanje neophodnom potrebom čitave hrišćanske zajednice. Oni su snažnom rečju, rečju duhovnom, izobličavali zablude, i otkrivali svim čedima Crkve opasnost skrivenu u jeretičkim spisima, prikrivenu velelepnim nazivima svetosti i blagočešća.
Ali za mene i tebe je neophodno da se čuvamo od čitanja knjiga koje su sastavili lažni učitelji. Svakome koji ne pripada istočnoj Crkvi, jedinoj svetoj, i piše o Hristu, o hrišćanskoj veri i moralu, pristaje ime lažnog učitelja.
Kaži: kako možeš dozvoliti sebi čitanje svake knjige, kada te svaka knjiga koju čitaš, vodi kuda hoće, ubeđuje te da se saglasiš sa svim za šta joj je potrebna tvoja saglasnost, da odbaciš sve što joj je potrebno da odbaciš?
Iskustvo pokazuje koliko su pogubne posledice bezrasudnog čitanja. Koliko se među čedima istočne Crkve može sresti shvatanja o hrišćanstvu, najnejasnijih, nepravilnih, protivrečnih učenju Crkve, koja poriču njeno sveto učenje – shvatanja, koja su usvojena čitanjem jeretičkih knjiga!
Ne žalosti se, druže moj, zbog mojih upozorenja, koja su podstaknuta time što ti želim istinska dobra. Otac, majka, dobar vaspitač, zar neće strahovati za nevino, neiskusno dete, kada ono poželi nepripremljeno da uđe u sobu u kojoj je među zalihama hrane mnoštvo otrova?
Smrt duše je veća nesreća od smrti tela; umrlo telo će vaskrsnuti, i često smrt tela biva povod za život duše; nasuprot tome, duša umrtvljena zlom – žrtva je večne smrti. Dušu može ubiti jedna misao koja u sebi sadrži nekakav vid bogohulstva, delikatan, potpuno neprimetan za onoga koji ne zna.
Nastupiće vreme, nagovestio je sveti apostol, vrijeme kada zdrave nauke neće podnositi, nego će po svojim željama okupiti sebi učitelje da ih češu po ušima; i odvratiće uši od istine, a okrenuti se bajkama (2 Tim. 4, 3-4).
Ne zavaravaj se zvučnim naslovima knjiga koje obećavaju da će doneti hrišćansko savršenstvo onome kome je još potrebna dečija hrana: ne zavaravaj se ni velelepnim izdanjima, ni živopisnošću, snagom, lepotom stila, ni time što je pisac tobože svet, što je tobože dokazao svoju svetost mnogobrojnim čudima.
Lažno učenje se ne zaustavlja ni pred kakvom izmišljotinom, ni pred kakvom obmanom, kako bi svojim bajkama dalo izgled istine, i zato je lako otrovati dušu njime.
Lažno učenje, samo po sebi – već je obmana. Njime je pre čitaoca obmanut pisac (2 2 Tim. 3, 13).
Obeležje knjige istinski, suštinski dušekorisne – jeste sveti pisac, član istočne Crkve, potvrđen i priznat od svete Crkve. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. „Neka niko ne čita“, rekao je sveštenomučenik Petar Damaskin, „onoga ko ne služi kako bi ugodio Bogu. Ako pak i pročita nešto takvo u neznanju: neka se što pre potrudi da to izbriše iz sećanja čitanjem božanskih spisa i među njima upravo onih koji najbolje služe za spasenje njegove duše, prema stanju koje je dostigao…Knjige koje su suprotne tome nikako da ne čita. Zašto je potrebno primati duha nečistog, umesto Duha Svetog? Ko se bavi kakvom reči, dobiće osobine te reči, iako to neiskusni ne vide, kao što vide oni koji imaju duhovno iskustvo.“ Sveti Petar Damaskin, knjiga prva, Članak o rasuđivanju, Dobrotoljublje, tom 3.
  2. Prilikom savršavanja tajne ispovesti, određeno je da se pokajnik pita da li čita jeretičke knjige. Trebnik.
  3. Žitije Pahomija, Patrologiae, tomus LXXIII, sar. XLIV.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *