NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
POSLANICA BRAĆI SERGIJEVE PUSTINJE IZ BABAJEVSKOG MANASTIRA
 
Veoma ljubljeni oci i braćo!
Blagodarim vam što ne zaboravljate mene grešnog, što gajite ljubav prema meni. Blagoslov Božiji neka počiva nad vama, i nad svima koji preplivavaju more života sa ciljem da se spasu, da stignu u Božije pristanište. Za one koji gledaju jedino na koristi, prednosti i naslade prolaznog sveta nemam reči.
Dok sam putovao iz Sergijeve pustinje, preko Moskve, u Babajevski manastir, posetio sam mnoge monaške obitelji i opitno video ono što sveti oci opisuju u svojim bogonadahnutim knjigama. Video sam da u svakom mestu, i u bezljudnoj pustinji, i u bučnoj masi ljudi, oni hrišćani koji se udubljuju u reč Božiju i nastoje da je ostvaruju životom ispunjavaju svoje mišiće – um i srce – svime što je potrebno za put u blaženu večnost. Suprotno ovome, oni koji ne haju za vežbanje u reči Božijoj, za ispunjenje svetih Božijih zapovesti ostaju u žalosnom mraku greha, u ropstvu greha, u potpunoj neplodnosti, iako žive u dubokoj pustinji. Pustinožiće nesjedinjeno sa duhovnim zanimanjima odgaja, goji, jača grešne strasti.[1] Tako nasuče sveti oci; tako zaista i jeste. Reč Božija je život večni: ko se hrani ovim, živjeće vavijek.[2] Gde god se čovek hranio rečju Božijom, u pustinji, ili u masi ljudi, svuda reč Božija čuva svoje sveto svojstvo: svojstvo večnog života. Stoga nikakvo mesto ne sprečava taj večni život da predaje svome pričasniku duhovni život, jedini istinski život. Dok sam bio sa vama, uvek sam vas opominjao, poticao da se zanimate rečju Božijom: Ona može da daruje našoj bučnoj obitelji dobro svojstvo usamljene obitelji – ona može da izgradi duhovnu ogradu oko naše obitelji koja nema materijalne ograde. Ta duhovna ograda biće čvršća i viša od svake ograde napravljene od cigle i kamena; nikakav porok neće prodreti u našu obitelj, nikakva vrlina neće se izgubiti iz nje. Sada, daleko od vas, ne nalazim ništa bolje do da vam pismeno ponovim ono što sam vam usmeno govorio. Braćo! Ne provodite svoj život u praznim zanimanjima; ne proćerdavajte kratki zemaljski život, koji nam je dat radi večnih tekovina. On će projuriti, proleteće, i neće se vratiti; gubitak tog života je nenadoknadiv; provoditi ga u sujetama i igrarijama znači lišiti sebe blažene večnosti, koju nam je Bog pripremio. Upotrebite ga na izučavanje blage i savršene volje Božije, izložene u nepovredivom Svetom pismu. Meni nije dosadno – rekao je sveti apostol – pisati vam jedno isto, a vama je ukrepljenje.[3]
Kada mi milostivi Gospod podari određeno poboljšanje mog telesnog zdravlja i udostoji me da vidim vaša lica, kao lica svetih anđela, i tada će moja reč biti ista kao i ranije. I ranije sam vas podsticao da trpite u utočištu koje nam je Bog dao, i da tako tražite duhovni mir u reči Božijoj, da se ne predajete sujetnim pomislima i maštarijama, jer one obećavaju da će pružiti mir, a oduzimaju ga. „Dobri deo bezumnoga je mali u njegovim očima“[4], rekao je veliki Isak. Suprotno ovome, u duši koja sa blagodarnošću prima Božije darove raste cena tih darova. Tako govorim o našem pristaništu – Sergijevoj pustinji. Blagodarenje Bogu za to pristanište može da učini pristanište tihim, najprijatnijim; uznemireni pogledi ropota i nezadovoljstva prenose svoj nemir, svoj mrak i na ono radi čega bi, pošteno govoreći, trebalo blagodariti, proslavljati Boga.
Ako drvo rasađujemo sa jednog mesta na drugo, ono gubi svoju snagu bez obzira na to što je po prirodi snažno, gubi mogućnost da donosi plodove. U trpljenju svome spasavajte duše svoje – zapovedio je Gospod, naš učitelj.[5] On je objavio da se rod donosi u trpljenju.[6] On je objavio: Ko pretrpi do kraja, taj će se spasti;[7] ako li odstupi, neće biti po volji duši mojoj.[8]
Uranjam u sagledavanje njive Hristove. Koliko je na njoj posejano semena, koliko je izniklo klasova! Kako se predivno zelene, kako utešno i naslađujuće šume ti klasovi dok se talasaju na vetru. Stiže za to klasje vreme zrelosti, vreme žetve; oni ostavljaju polje na kome su se rodili i odrasli, a onda se sakupljaju na gumnu, suše se, odvajaju se od slame, kukolja i pleve. Upravo takav je naš život. Koliko je potrebno raznih preturanja da 6i čovek video svu sujetnost sveta, svu njegovu ništavnost, da bi, napokon, dostigao to gumno, to jest nedra svete obitelji. Teško, plodonosno zrno, koliko god ga vejali, uvek pada na gumno, a kukolj i slaba, prazna, laka zrna vetar odnosi sa gumna. Sve to prazno u prvi mah izgleda kao oblak, kao nešto značajno, zatim postaje ređe, gubi se iz vida, nestaje. Nevolje koje se sreću u društvu ne mogu biti opravdanje malodušnosti. Život i mesto bez nevolja na zemlji nisu ništa drugo do neostvariva mašta koju ištu umovi i srca daleki od Božije svetlosti, obmanuti demonima. Nama je zapoveđeno da ištemo duhovni mir u uzajamnom nošenju nemoći. Ne izvršava se Hristov zakon promenama mesta; mesta menjamo jedino zbog osuđivanja bližnjih. Ne! Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov.[9] Od ispunjenja Hristovog zakona beži svaki onaj koji bezumno traži mesto bez nevolja. Mesto i život bez nevolja postoji jedino na nebu: otuda pobježe svaka žalost i uzdisanje.[10] Zemlja je mesto uzdisanja; blaženi su oni koji uzdišu na njoj: oni će se utešiti na nebu. Mesto i život bez nevolja našao je onaj čije je srce našlo smirenje i smirenjem ušlo u trpljenje.
Svemu ovome, svemu blagom i spasonosnom uči nas reč Božija. Zato sam Gospod zapoveda, svi proroci i apostoli, svi sveti oci opominju, zapovedaju, mole da stalno prebivamo u reči Božijoj, tom izvoru svih dobara, tom životu, toj svetlosti na zemlji, dolini plača, gladi, tame, smrti. I svjetlost svijetli u tami, i tama je ne obuze.[11] Vođen zrakom te svetlosti izlazi stranac zemaljski na pašu spasonosnu, duhovnu; odavde otpočinje večni život. Primite, braćo, moje reči, i znajte da nisu ništa drugo do odjek učenja svih svetih. Tako pustinjska, bezljudna pećina – stan gadova i svega nečistog – ponavlja svojim ehom nadahnute zvuke Gospodnjih pesama.
Za vaše svete molitve moli i predaje se vašim svetim molitvama
Arhimandrit Ignjatije.
 
Nikolajevsko-babajevski manastir, 1847. godine.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prepodobni Kasijan Rimljanin, O gnevu, Dobroljoljublje, tom 4.
  2. Jn 6,51.
  3. Flp 3,1.
  4. Slovo 2.
  5. Lk 21,19.
  6. Lk 8,15
  7. Mt 24,13.
  8. Jev 10, 38
  9. Gal 6,2.
  10. Vidi: Ic 35, i Is 51.11.
  11. Jn 1,5.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *