NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
MOLITVENI UM TRAŽI SJEDINJENJE SA SRCEM
 
Zatvorila su se vrata osećanja: jezik se prepustio ćutanju, oči su se zatvorile, uho ne čuje ništa što je van mene. Um, odeven u molitvu, zbacuje breme zemaljskih pomisli, a onda silazi do kleti srca. Vrata kleti su zaključana; svuda je tama, mrak neprobojni. I um, u nedoumici, počinje da kuca molitvom na vrata srca; stoji strpljivo pred vratima, kuca, čeka, opet kuca, opet čeka, opet se moli. Nema nikakvog odgovora, ne čuje se nikakav glas! Mrtva tišina i mrak odgovaraju grobnim mukom. Um odlazi od vrata srca, tužan, i u gorkom plaču traži utehu. Nije mu bilo dopušteno da stane pred Cara nad carevima u svetilište unutrašnje kleti.
Zašto, zašto si odbačen?
Na meni je pečat greha. Navika da pomišljam o zemaljskom rasejava me. Nema u meni snage zato što mi Duh ne dolazi u pomoć; Duh svesveti i sveblagi, obnovitelj jedinstva uma, srca i tela, čije je razdvajanje posledica strašnog čovekovog pada. Bez svemoguće, tvoračke pomoći Duha moji sopstveni napori su uzaludni! On je mnogomilostiv, beskrajno čovekoljubiv, ali moja prljavština ne dozvoljava Duhu da mi pristupi. Umiću se u suzama, očistiću se ispovedanjem mojih grehova, neću dati mome telu ni jela ni sna jer je sa njihovim izobiljem povezana ogrubelost duše; sav, odeven u plač pokajanja, sići ću do vrata moga srca. Tamo ću stati, ili sesti, kao slepi čovek iz Jevanđelja, podnosiću neugodnost i dosadu mraka, vapiću Svemoćnome da pomiluje: Pomiluj me![1]
I sišao je, i stao, i počeo da zaziva kroz plač. Upoređivao je sebe sa slepim čovekom koji nije video istinitu, nezalaznu Svetlost, sa gluvim i nemim koji nije mogao ni da govori ni da čuje duhovno; osećao je po samoj stvari da stvarno slep, gluv i nem stoji pred vratima Jerihona, srca nastanjenog gresima: čeka isceljenje od Spasitelja, kojeg ne vidi, kojeg ne čuje, kojem viče – možda samim svojim jadnim stanjem. Ne zna Njegovo ime, naziva Sina Božijeg sinom Davidovim: telo i krv ne mogu da odaju počast Bogu kao Bogu.
„Pokažite mi kojim će putem poći Spasitelj?“ „Taj put je molitva“, rekao je čoveku prorok u ime Boga i Duhom Božijim: Žrtva hvale proslaviće me, i tamo je put kojim ću mu pokazati spasenje Božije.[2] „Recite mi u koji će čas poći Spasitelj? Ujutru, u podne, ili predveče?“ Stražite i molite se jer neznate u koji će čas doći Gospod vaš.[3]
Put je poznat, a čas nije određen! Izaći ću izvan grada, staću ili sesti kraj kapije Jerihona, kako me savetuje sveti Pavle: Izađimo k Njemu izvan staništa, porugu njegovu noseći.[4] Svet prolazi; sve je u njemu nepostojano. On nije nazvan čak ni gradom, nego staništem. Ostaviću strast prema imanju: njega mimo svoje volje ostavljamo nakon smrti, a često i pre smrti; ostaviću počasti i prolaznu slavu; ostaviću čulne naslade: sve to oduzima sposobnost za podvige i duhovna zanimanja. Ovdje nemamo postojana grada, nego tražimo onaj koji će doći,[5] kojeg prethodno moram otkriti u mom srcu milošću i blagodaću Boga, Spasitelja moga. Ako ne uđeš u tajanstveni Jerusalim duhom još za zemaljskog života, ni nakon izlaska duše iz tela ne možeš imati ubeđenje da će ti biti dozvoljen ulazak u nebeski Jerusalim. Prvo je zaloga drugog.[6] Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mk 10, 48.
  2. Ps 49, 23.
  3. Mt 24,42 i Mk 13,33.
  4. Jev 13,13.
  5. Jev13,14.
  6. Prepodobni Isihije, Dobrotoljublje, deo 2, gl. 4. Slično njemu razmišljaju i ostali sveti oci.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *