Молитвеник и Псалтир Преподобног Јефрема Сирина

Псалам 123.
Ради посрнулости наше јави милост
(4, 64)

Милосрђу Твоме прибегавам сав у ранама. Прими уздахе моје, као сузе блуднице.
Ти знаш, Владико, посрнулост природе људске. Сети се да је мисао људска привржена злу од малена, и не гневи се на мене до краја, него ми отвори руку и двер милосрђа Твога; безбрижност моја нека не надвлада брижљивост Твоју.
Прими, Владико, и услиши нечисто и недостојно мољење моје, Ти, који спасаваш оне који се надају на Тебе, који не одбацујеш мољења грешних, који пружаш руку Своју обореноме на земљу. Руководи мноме у страху Твоме, и дај ми сузе умилења.
Мисаоне очи душе моје подигао сам Теби, Господе; не одбацуј ме од лица Твога, јер је благословено Име Твоје у векове.

 

Comments are closed.