Псалам 134.
Делање, искупљење, васкрсење (4, 678)
Стадох поред гроба, бацих поглед у њега – и видех тамо иструлело тело; у гробу је оно постало одбојно; нема ни трага од привлачног лица, виде се расуте, сасушене и трулежју покривене кости. Са жалошћу и тугом отидох од гроба, мислено се преселих у оно време када ћемо васкрснути на глас трубни, и прославити Тебе, за припремљено породу Адамовом васкрсење, и рекох: „Хвала Теби, Господе свих и свега!”
Чух оно што је у Јеванђељу речено о васкрсењу, заблагодарих Богу и ускликнух: „Хвала преславној природи владавине Твоје, која је од почетка украсила, и образом својим почаствовала природу нашу и на крају времена ниспослала Сина свога!… И Он нас је спасао од погибли, и опет ће доћи да васкрсне сав Адамов род – праведне ће узнети на небо, а нечастиве бацити у геену – и тада ће Му клицати: „Праведан је Суд Твој, Господе Царе! Хвала Теби, Господе свих!”
