Псалам 146.
Коме да прибегнем? Спаси ме Имена ради Свога (4, 154)
Тешко мени, обремењеном гресима беспримерним! Од песка морскога бројнија су прегрешења моја, и ја изнемогавам од њих као од многих окова железних, јер нема у мени смелости да погледам и видим висину небеску.
Коме да прибегнем, осим Теби, Човекољупче? Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, и по мноштву милосрђа Твога очисти безакоње моје.
К Теби прибегавам, по великој благости Твојој и по милосрђу Твоме.
Тебе сам прогневио, Теби и прибегавам, ради велике незлопамтивости Твоје.
Тебе сам ожалостио, Теби и прибегох, по великом човекољубљу Твоме, молим и вапим: „Одврати лице Твоје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце чисто сагради у мени, Боже, и дух прав обнови у утроби мојој!”
Нема у мени ничега доброг што бих могао принети Теби, ни доброг дела, ни срце чисто; али надајући се на милост Твоју бацам себе самог /преда Те/, да би ме Ти довео у скрушеност и постојаност испуњавања заповести Твојих, и да више не падам у грехе са таквом лакоћом, да бих од сада служио Теби у побожности и правди у све дане живота свога.
