Псалам 100.
Устани, док је још времена и сузама се очисти (4, 409)
Устани душо, која си до сада спавала у греху, одагнај сан свој, пожури да у покајању потражиш прибежиште, – и Праведни ће се, можда, смиловати сузама твојим. Свуци са ума свога покривало скверни, да би око твоје видело чисто.
Непрестано проливај пред Судијом сузе скрушености ради срамних дела својих. Бездан мучења чека те због њих као плата за неваљалства твоја. Двоструко оплакуј себе да би те Праведни чуо и помирио се са тобом.
Устрепти, несрећнице, и ужасни се мука које си сама себи припремила. Плачи над собом, пријатељице нечистих сила, јер свугде ће са тобом поћи вечни огањ. Дубоко си потонула у похотама никада не излазећи из њих.
Коровом и трњем заглушене су помисли твоје, и још ниси принела плодове покајања. Страсти су те обузеле као таласи, и потопиле твој брод у мору грехова. Никада ниси ни помишљала на Дан када ће све скривено бити подвргнуто испитивању. Шта ћеш чинити када те у трепет доведе глас, позивајући да пођеш у сретање Женику?
Светлост очију твојих помркнуће и ишчезнути, и остаћеш напољу са лудим девојкама.
Обезбеди се јелејем, бедна душо, док још има времена за искупљивање. Моли отпуштање својих грехова са блудницом, и сузама својим исцели ране своје.
Још су отворене двери покајања, – уђи, очисти се од нечистота својих.
Ти желиш спасење синова људских, поштеди душу удаљену од Тебе. Прими је, Господе, са Теби својственом милошћу. На праведном Суду Твоме, нека покрије милост Твоја мене грешног, и избави ме од мука.
Ти, који опрашташ грехе и милујеш забадава, на праведном Суду Твом, опрости и мени душевна прегрешења моја. Славословље нека се узноси Теби од заблуделих – које си Ти сакупио и привео у покајање.
