Псалам 138.
Бог све сам даје; али се и молити треба (4, 423)
Милосрдни Бог нам даје оно што молимо, не ради молитве наше, већ нас храни по Својој сопственој милости, јер нас је створио.
Свепревазилазеће Величанство нам је даровало Оног, који се не може испросити – Сина Свога, који се ради нас јавио на земљи, иако Га ми нисмо тражили; принео је Себе на жртву за наше спасење.
Јер, ко је још измолио Оца да би Сина Свога предао на крсну смрт? Или, ко је умолио Сина да Он умре за грешнике?
Коме је од праведних дошло на памет да проси од Оца да Он преда Свога Сина за безаконике?
Заиста, никада нико није чуо за такво дело, ни на памет никоме није дошло ово.
Отац је предао Сина Свога на крсну смрт – и смрћу Његовом грешници су задобили живот. А, ако је Он дао оно што Му је најдрагоценије, шта ће спречити оне који га моле, да од таквог човекољупца добију све што им је потребно?
Зато, молимо од Њега, јер Он даје; откријмо пред Њим жеље своје, јер Он неће одбацити; молимо Га, јер Он на све начине жели да удовољи нашим потребама.
И по правди Својој Он чека, да би молитва наша предстала дверима Његовим, и овом молитвом помирена била Правда са свим грешницима.
Ако би благост без молитве праштала преступе, нарушила би се правда, и нико не би ни помишљао на њу.
Човечанство би се све више и више предавало бешчашћу, будући да Судија не употребљава штап уразумљења. Свако би са радошћу настављао да греши, јер га нико не уразумљује.
И тако благост, за нас толико корисна, обратила би се у штету, јер би давала повод грешницима да све више и више увећавају број својих грехова.
А сада у свету, и то што правда тражи казну јесте дело благости, јер се грешник на тај начин приводи у страх да би престао да греши и дошао у срдачну скрушеност, јер је сам на себе навукао казну. И на тај начин, грешник за кратко време оставља неправде своје, и стара се да испроси за себе отпуштење грехова.
Ко Ти не би заблагодарио, Господе наш, јер је и правда Твоја благост, и казна је Твоја за нас благодат, јер ваистину си благ према свима.
Жезлом правде смираваш Ти главу грешника који греше са бестидним високоумљем, и не обраћају се без посебног подстицаја.
Казна Твоја, Господе, саједињена са милосрђем, нека буде васпитач наш. Десница Твоја нека нам помогне да се окористимо и казном Твојом.
