Псалам 130.
Нисам оно што сам дужан бити,бојим се изобличења на Суду.Подај покајање и силу (4, 25)
Зашто ме доводи у заблуду лик који сам узео на себе, када сам стран врлини, и пред Богом, који све види, ја толико лошег чиним?
С правом су фарисеји претрпели изобличење од Христа Спаситеља, који њихово држање назива лицемерним. И ја све више заслужујем такав прекор, али изобличен савешћу негодујем, јер горка је истина за оне који желе да се покажу, али не и буду.
Ваистину, ако се открије моја унутрашњост, указаће се црви; ако ли се уклони покров од креча, они који ме виде схватиће да лежим у гробу. И ако се то и не открије овде, – свакако ће огњем бити испитано на Суду какав сам.
Тешко мени, како ћу тада поднети изобличење безаконих мојих дела и помисли!… Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, и по обиљу милосрђа Твога, очисти безакоње моје. Услиши ме по благости Твојој, Владико, и не одбаци мољење моје, као што не одбацујеш молбе оних који се истинито кају.
Правда моја и покајање моје није чисто, јер се један дан кајем, а два Те гневим. Зато ниспошљи у срце моје страх Твој, и утврди душу моју на камену искреног покајања. Светлост благодати Твоје нека надвлада таму која је у мени.
Приклони се мољењу моме, благи Господе, не ради правде моје, јер нема у мени ничег доброг, већ по милости Твојој и по великој и неизрецивој благости Твојој. Подигни удове моје сокрушене грехом, просвети срце моје помрачено лукавим жељама, спаси ме од греховне навике да ме непријатељ не сруши до краја.
