Псалам 1.
Блаженства (1, 529)
Блажен је онај ко је у Господу постао потпуно слободан од свега земног у овом сујетном животу, и заволео јединог, благог и милосрдног Бога.
Блажен је онај ко је постао делатељ добродетељи[1], и као плодоносна њива доноси обиље плодова живота у Господу.
Блажен је онај ко стојећи на служби Божијој, на молитви, сваки час као Анђео небески има чисте помисли, и не даје приступа лукавоме, да му не би поробио душу и одвојио је од Бога Спаситеља.
Блажен је онај ко љуби светињу (чистоту)[2] као светлост, и није оскрнавио пред Господом, тело своје, срамним делима лукавога.
Блажен је онај ко у себи носи непрестано сећање на Бога, јер је такав на земљи као Анђео небески, непрестано свештенослужећи Господу са страхом и љубављу.
Блажен је онај ко је заволео покајање, спасоносно за грешнике, и не наслађује се грехом да се не би показао неблагодарним пред Спаситељем нашим Богом.
Блажен је онај ко подобно храбром војнику, чувару царских ризница, чува душу своју и тело беспрекорним у Господу.
Блажен је онај ко као Анђео на небу има чисте помисли, и устима песмослови Онога, који има власт над сваким живим бићем.
Блажен је онај ко је постао подобан Серафиму и Херувиму, и никада не бива лењ за духовно свештенослужење, неућутно славословећи Господа.
НАПОМЕНЕ:
[1] Добродетељ – врлина
[2] Чистота – целомудреност
