Псалам 96.
Вечерње славословље (4, 406)
Сваке вечери нека се /узноси/ хвала Теби од свих уста људских. Ти си им дао дан за делање и труд, ради стицања хране себи. И ево, изморени тешким трудовима благодаре Теби што си им подарио одмор.
Ко се не би поклонио Теби, који се са таквом љубављу стараш о нама људима. Ти изводиш звезде и време приводиш вечери, којим се прекраћују целодневни напори изморених трудбеника.
Долази вече – и успокојава оне који, борећи се са глађу и жеђу, изнуравају и троше себе трудом. Долази вечерње време, и радује свет и трудбенике његове.
Благословено нека је величанство Твоје, од почетка Ти промишљаш о нама људима!
И људима и животињама Ти доносиш одушак у вечерње време.
Печатећи Цркву Твоју и чувајући чеда њена од сатане и војске његове, Крст Твој, Господе, нека буде утеха за овце Твоје које си Ти искупио животворном Крвљу Твојом!
Пошаљи мир Твој, Господе, на све крајеве васељене, и лукави нека побегне од нас.
Сваки језик и свака уста на свим крајевима света, нека приносе хвалу Теби.
Са њима ћемо и ми прослављати Тебе, Господе, и Оца Твога и Духа Светога.
