Псалам 149.
При виђењу смрти – утеха васкрсењем (4, 651)
Христос – Васкрситељ ће се у слави јавити са висине, оживеће мртве и подићи оне у гробовима. Сав пород онога који од земље би саздан, дакле Адамов, свеукупно ће устати и одати хвалу Васкрситељу мртвих.
Нека се не жалосте срца ваша, смртни. Долази Дан Господњи, пробудиће и обрадоваће нас умрле; чувари ће кренути пред Господом, и Анђели ће се развеселити у дан Васкрсења.
Нека се не жалости душа ваша, ви који сте искупљени Крстом и призвани у Царство; доћи ће Дан Господњи, позваће умрле и мртви ће устати и одати хвалу.
Одајмо славу и поклонимо се Исусу, Слову Божијем, који је по љубави Својој дошао и спасао нас Крстом Својим, и опет ће доћи и васкрснути пород Адамов, у /онај/ велики Дан када ће заблистати величанство Његово.
Не жалостите се, смртни, због трулежности своје; Цар – Христос ће засијати с висине, свесилним мигом Својим васкрснуће мртве из гробова, и заоденуће их у славу, у Царству Своме.
Ако се смрт зацарила и уништила природу нашу зато што је Адам сагрешио и преступио заповест, зар се тим пре нећемо оправдати и спасти страдањима Христовим – који је победио смрт, и оправдао природу нашу?
Наду и утеху даровао је Господ наш умрлима, јер је Он сам устао из гроба, победио смрт, обећао васкрсење и живот, и обдарио великим добрима Адама и сав пород његов.
Хвала и слава Оцу који нас је створио, Сину који нас је спасао Крстом Својим, и Духу Светоме, Утешитељу, – свехвалној, непостижној Тројици која васкрсава мртве, и облачи у славу тела њихова.
