Псалам 9.
Оплакивање непажње према благодатном утицају (4, 34)
Као цариник уздишем, као блудница проливам сузе, као разбојник вапим, као блудни син Тебе призивам, Христе Човекољупче, Спаситељу мој: „Укрепи изнемоглу душу моју, раслабљену од опијености сластољубљем, исцели њене ране и часном Твојом Крвљу умиј је, оцрњену грехом!”
По мноштву милосрђа Твога обрати мене, једини Дуготрпељиви, и избави ме од свих угодности сластољубља. Угаси у мени огањ страсти мојих, да ме не сагори до краја.
Тешко мени! Ти си ми, Господе, даровао светлост знања, а ја сам је у таму преметнуо. Тешко мени! Ти си ме непрестано посећивао, и посећујеш ме благодаћу Твојом, а ја сам је непрестано одбацивао, и одбацујем њен исцелитељски дар.
Са колико си ме много дарова, Владико, обдарио, и стално дариваш мене грешног, а ја сам несрећник свагда био, и јесам свесно неблагодаран Теби!
Благодат ме Твоја свагда теши, свагда просвећује, и непрестано укрепљује, а ја се, по непажњи својој, предајем ономе сујетном, свагда остајући погружен у жуч и горчину страсти својих.
Ти ме, Преблаги, подсећаш на смрт и вечне муке и вучеш ме у живот да би ме спасао, а ја свагда занемарујем ове спаситељне помисли и одгоним их, заносећи се оним што за мене није корисно. Зато пред Тобом нећу имати никаквог оправдања.
Куцам на врата милосрђа Твога, Господе, да ми се отворе. Не престајем да молим како бих добио оно што тражим, и неодступно иштем помиловање.
Дуготрпељив буди према мени развратноме; избави ме од греха коме робујем, да бих поставши здрав, устао са одра његовог трулежног.
Ослободи ме мојих порочних навика, пре него што мине време мога живота, јер у гробу ко ће Те славити?
Убели нечисту одору душе моје, пре него што дође страшна заповест, и затекне ме неспремног и постиђеног.
Избави моју скрушену душу из чељусти лављих, и спаси је по благодати и милосрђу Твоме, молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице и свих Светих.
