Молитва прва
Сагреших небу и Теби, Господе Боже Сведржитељу, и више нисам достојан назвати се сином Твојим (Лк. 15,18 19), ни погледати и видети висину небеску, од мноштва неправди мојих (2. Пар. мол. Ман), нити славно име Твоје произнети, грешним својим устима. Јер недостојним неба и земље учиних себе, ожалостивши Те, преблаги Владико. Зато Те молим, и опет молим, Господе, не одбаци ме од лица Твога, и не одступи од мене, да не погинем. Јер да ме није покривала милост Твоја, већ бих пропао и нестао као прах пред лицем ветра, као да ме никада ни било није у овом животу. Од како оставих пут Твој, не дочеках ниједан добар дан, јер дан проведен у греху, иако се показује добрим, горчији је од најгорчијих дана.
Од сада се надам на милост Твоју, да ћеш ми дати снаге да се постарам за своје спасење. И сада Ти припадам и молим, помози мени заблуделом са пута правде. Излиј на мене обиље милости Твоје као на блудног сина, јер обешчастио сам живот свој, расточивши обиље благодати Твоје. Помилуј ме, Боже, и не гневи се на мене због бедног живота мог. Смилуј се на мене као на блудницу, цариника и разбојника, оне који су на земљи од свих били презрени, а које си Ти, Господе, примио и учинио становницима раја сладости. Зато прими покајање и од мене, непотребног слуге Твог, јер презрен сам од свих. А Ти си, Господе, дошао, не праведнике, него грешнике да призовеш на покајање. Теби припада слава у векове векова. Амин.
